حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ الْمَجِيدِ بْنِ سُهَيْلٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، وَأَبِي، هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَعْمَلَ رَجُلاً عَلَى خَيْبَرَ، فَجَاءَهُ بِتَمْرٍ جَنِيبٍ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كُلُّ تَمْرِ خَيْبَرَ هَكَذَا ". فَقَالَ لاَ وَاللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّا لَنَأْخُذُ الصَّاعَ مِنْ هَذَا بِالصَّاعَيْنِ {وَالصَّاعَيْنِ} بِالثَّلاَثَةِ. فَقَالَ " لاَ تَفْعَلْ، بِعِ الْجَمْعَ بِالدَّرَاهِمِ، ثُمَّ ابْتَعْ بِالدَّرَاهِمِ جَنِيبًا ".
Исмоил бизга айтди, деди: Молик менга Абдулмажид ибн Суҳайлдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Саид ал-Худрий ва Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳумодан айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кишини Хайбарга (омил қилиб) тайинлади. У унга жениб (сифатли, аъло) хурмо келтирди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Хайбарнинг ҳамма хурмоси шунақами?» У деди: «Йўқ, валлаҳи, эй Расулуллаҳ, биз бундан бир сўни икки сўга, икки сўни учтага оламиз.» У деди: «Бундай қилма. (Аралаш) тўпламни дирҳамларга сот, кейин дирҳамларга жениб (хурмо) сотиб ол.»