حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ عَمْرَو بْنَ الْعَاصِ عَلَى جَيْشِ ذَاتِ السَّلاَسِلِ قَالَ فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ أَىُّ النَّاسِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ " عَائِشَةُ ". قُلْتُ مِنَ الرِّجَالِ قَالَ " أَبُوهَا ". قُلْتُ ثُمَّ مَنْ قَالَ " عُمَرُ ". فَعَدَّ رِجَالاً فَسَكَتُّ مَخَافَةَ أَنْ يَجْعَلَنِي فِي آخِرِهِمْ.
Ишоқ бизга айтди, Холид ибн Абдуллаҳ бизга хабар берди, у Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Усмондан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Амр ибн ал-Осни Зотус-Салосил қўшини устида (бошлиқ қилиб) юборди. У айтди: Мен унинг олдига келиб дедим: «Одамларнинг энг севимлиси ким?» У деди: «Оиша.» Мен дедим: «Эркаклардан-чи?» У деди: «Унинг отаси (Абу Бакр).» Мен дедим: «Кейин ким?» У деди: «Умар.» У бир неча кишини санади. Мен мени уларнинг охирига қўшиб қўйишидан қўрқиб, сукут қилдим.