حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ الْمُخْتَارِ، قَالَ خَالِدٌ الْحَذَّاءُ حَدَّثَنَا عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ الْعَاصِ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَهُ عَلَى جَيْشِ ذَاتِ السَّلاَسِلِ، فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ أَىُّ النَّاسِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ " عَائِشَةُ ". فَقُلْتُ مِنَ الرِّجَالِ فَقَالَ " أَبُوهَا ". قُلْتُ ثُمَّ مَنْ قَالَ " ثُمَّ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ". فَعَدَّ رِجَالاً.
Муъалло ибн Асад бизга айтди, Абдулазиз ибнул-Мухтор бизга айтди, Холид Ҳаззо бизга айтди, Абу Усмондан, у деди: Амр ибнул-Ос розияллаҳу анҳу менга айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни Зотус-Салосил қўшинига (қўмондон қилиб) юборди. Мен унинг олдига келдим ва: «Одамлардан ким сенга энг севимли?», дедим. У: «Оиша», деди. Мен: «Эркаклардан(чи)?», дедим. У: «Унинг отаси (Абу Бакр)», деди. Мен: «Сўнг ким?», дедим. У: «Сўнг Умар ибнул-Хаттоб», деди ва (яна бир неча) кишиларни санади.