حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْعَاصِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَهُ عَلَى جَيْشِ ذَاتِ السَّلاَسِلِ فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ أَىُّ النَّاسِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ " عَائِشَةُ " . قُلْتُ مِنَ الرِّجَالِ قَالَ " أَبُوهَا " . قُلْتُ ثُمَّ مَنْ قَالَ " عُمَرُ " . فَعَدَّ رِجَالاً .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Холид ибн Абдуллаҳ хабар берди, у Холиддан, у Абу Усмондан, менга Амр ибн Ос хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни Зотус-салосил қўшинига (қўмондон қилиб) юбордилар. У деди: Мен у кишининг олдига келиб дедим: ‹Одамлардан ким сенга энг суюкли?› У: «Оиша» деди. Мен: ‹Эркаклардан-чи?› дедим. У: «Унинг отаси (Абу Бакр)» деди. Мен: ‹Кейин ким?› дедим. У: «Умар» деди. Сўнг бир неча эркакларни санаб кетди.