حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهُ قَالَ حِينَ وَقَعَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ ابْنِ الزُّبَيْرِ قُلْتُ أَبُوهُ الزُّبَيْرُ، وَأُمُّهُ أَسْمَاءُ، وَخَالَتُهُ عَائِشَةُ، وَجَدُّهُ أَبُو بَكْرٍ، وَجَدَّتُهُ صَفِيَّةُ. فَقُلْتُ لِسُفْيَانَ إِسْنَادُهُ. فَقَالَ حَدَّثَنَا، فَشَغَلَهُ إِنْسَانٌ وَلَمْ يَقُلِ ابْنُ جُرَيْجٍ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад бизга айтди, Ибн Уяйна бизга айтди, у Ибн Журайждан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан: У билан Ибн аз-Зубайр орасида (келишмовчилик) юз берганида деди: Мен дедим: «Унинг отаси — Зубайр, онаси — Асмо, холаси — Оиша, бобоси — Абу Бакр, бувиси — Сафия.» Мен Суфёнга: «Бунинг санади (қандай)?» дедим. У деди: «Бизга айтди...» — лекин бир инсон уни машғул қилди (гапини бўлди), шунинг учун «Ибн Журайж» демади.