حَدَّثَنَا يَحْيَى، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ كُنْتُ رَجُلاً قَيْنًا، وَكَانَ لِي عَلَى الْعَاصِي بْنِ وَائِلٍ دَيْنٌ فَأَتَيْتُهُ أَتَقَاضَاهُ، فَقَالَ لِي لاَ أَقْضِيكَ حَتَّى تَكْفُرَ بِمُحَمَّدٍ. قَالَ قُلْتُ لَنْ أَكْفُرَ بِهِ حَتَّى تَمُوتَ ثُمَّ تُبْعَثَ. قَالَ وَإِنِّي لَمَبْعُوثٌ مِنْ بَعْدِ الْمَوْتِ فَسَوْفَ أَقْضِيكَ إِذَا رَجَعْتُ إِلَى مَالٍ وَوَلَدٍ. قَالَ فَنَزَلَتْ {أَفَرَأَيْتَ الَّذِي كَفَرَ بِآيَاتِنَا وَقَالَ لأُوتَيَنَّ مَالاً وَوَلَدًا * أَطَّلَعَ الْغَيْبَ أَمِ اتَّخَذَ عِنْدَ الرَّحْمَنِ عَهْدًا * كَلاَّ سَنَكْتُبُ مَا يَقُولُ وَنَمُدُّ لَهُ مِنَ الْعَذَابِ مَدًّا * وَنَرِثُهُ مَا يَقُولُ وَيَأْتِينَا فَرْدًا}.
Яҳё бизга айтди, Вакиъ бизга айтди, у Аъмашдан, у Абуз-Зуҳодан, у Масруқдан, у Хаббобдан: У айтди: Мен темирчи киши эдим, ал-Ос ибн Воил зиммасида менинг қарзим бор эди. Мен унинг олдига уни талаб қилиб келдим. У менга: «Сен Муҳаммадга кофир бўлмагунингча сенга тўламайман» деди. У айтди: Мен: «Сен ўлиб, кейин қайта тирилмагунингча унга кофир бўлмайман» дедим. У деди: «Мен ўлимдан кейин қайта тириладиган бўлсам, сен мол ва болага қайтганимда сенга тўлайман.» У айтди: Шунда: «Бизнинг оятларимизга кофир бўлиб: «Менга албатта мол ва бола берилади» деган кишини кўрдингми? У ғайбни билдими ёки Раҳмон ҳузурида бир аҳд олдими? Йўқ! Биз у айтаётган нарсани ёзамиз ва унга азобни чўзиб чўзамиз. У айтаётган нарсани Биз мерос қиламиз, у Бизнинг олдимизга ёлғиз келади» (оятлари) нозил бўлди.