حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ سَمِعْتُ خَبَّابَ بْنَ الأَرَتِّ، يَقُولُ جِئْتُ الْعَاصِيَ بْنَ وَائِلٍ السَّهْمِيَّ أَتَقَاضَاهُ حَقًّا لِي عِنْدَهُ فَقَالَ لاَ أُعْطِيكَ حَتَّى تَكْفُرَ بِمُحَمَّدٍ . فَقُلْتُ لاَ حَتَّى تَمُوتَ ثُمَّ تُبْعَثَ . قَالَ وَإِنِّي لَمَيِّتٌ ثُمَّ مَبْعُوثٌ فَقُلْتُ نَعَمْ . فَقَالَ إِنَّ لِي هُنَاكَ مَالاً وَوَلَدًا فَأَقْضِيكَ . فَنَزَلَتْ : ( أَرَأَيْتَ الَّذِي كَفَرَ بِآيَاتِنَا وَقَالَ لأُوتَيَنَّ مَالاً وَوَلَدًا ) الآيَةَ . حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، نَحْوَهُ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, (у деди:) бизга Суфён ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абуз-Зуҳодан, у Масруқдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Хаббоб ибн ал-Аратт айтаётганини эшитдим: ‹Мен ал-Осий ибн Воил ас-Саҳмийнинг олдига унинг зиммасидаги ҳақимни ундириш учун келдим. У: «Сен Муҳаммадга куфр келтирмагунингча сенга (ҳақингни) бермайман,» деди. Мен: «Йўқ, сен ўлиб, сўнг қайта тирилмагунингча (ундан воз кечмайман),» дедим. У: «Мен ўлиб, сўнг қайта тириламанми?» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Албатта ўша ерда менга мол ҳам, фарзанд ҳам бўлади, шунда сенга (қарзингни) тўлайман,» деди. Шунда: «Бизнинг оятларимизга куфр келтирган ва: ‹Албатта менга мол ва фарзанд берилади,› деган кимсани кўрдингми?» ояти (Марям сураси, 77) нозил бўлди.›» Бизга Ҳаннод ривоят қилди, (у деди:) бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, шунга ўхшаш. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.