حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، حَدَّثَنَا قُرَادٌ أَبُو نُوحٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، رضى الله عنهما قَالَ جَاءَتِ امْرَأَةُ ثَابِتِ بْنِ قَيْسِ بْنِ شَمَّاسٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَنْقِمُ عَلَى ثَابِتٍ فِي دِينٍ وَلاَ خُلُقٍ، إِلاَّ أَنِّي أَخَافُ الْكُفْرَ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَتَرُدِّينَ عَلَيْهِ حَدِيقَتَهُ ". فَقَالَتْ نَعَمْ. فَرَدَّتْ عَلَيْهِ، وَأَمَرَهُ فَفَارَقَهَا.
Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибнул Муборак Мухарримий, Қурод Абу Нуҳдан, у Жарир ибн Ҳозимдан, у Айюбдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: Собит ибн Қайс ибн Шаммоснинг хотини Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: Эй Расулуллаҳ, мен Собитни на дийнида, на хулқида айбламайман, фақат мен куфрдан (Исломдан кейин эридан кўнгли совуб ношукр бўлишдан) қўрқаман, деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Унга боғини қайтарасанми?» дедилар. У: Ҳа, деди. У унга қайтарди ва (Набий) унга (Собитга) буюрдилар, у ундан ажралди.