أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ وَاقِدٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ أَبِي حَفْصَةَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ امْرَأَتِي لاَ تَمْنَعُ يَدَ لاَمِسٍ . فَقَالَ " غَرِّبْهَا إِنْ شِئْتَ " . قَالَ إِنِّي أَخَافُ أَنْ تَتَّبِعَهَا نَفْسِي . قَالَ " اسْتَمْتِعْ بِهَا " .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар бериб, деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у Умора ибн Абу Ҳафсадан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Менинг аёлим (бегона) тегунчининг қўлини қайтармайди,» деди. У: «Агар хоҳласанг, уни (узоқлаштириб) ажрат,» дедилар. У: «Мен нафсим унинг ортидан эргашишидан (яъни унга боғланиб қолишимдан) қўрқаман,» деди. У: «Ундан баҳраманд бўлавер,» дедилар.»