حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ نَاسًا، مِنَ الأَنْصَارِ قَالُوا لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَمْوَالِ هَوَازِنَ مَا أَفَاءَ، فَطَفِقَ يُعْطِي رِجَالاً مِنْ قُرَيْشٍ الْمِائَةَ مِنَ الإِبِلِ فَقَالُوا يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي قُرَيْشًا وَيَدَعُنَا، وَسُيُوفُنَا تَقْطُرُ مِنْ دِمَائِهِمْ قَالَ أَنَسٌ فَحُدِّثَ رَسُولُ اللَّهِ بِمَقَالَتِهِمْ، فَأَرْسَلَ إِلَى الأَنْصَارِ، فَجَمَعَهُمْ فِي قُبَّةٍ مِنْ أَدَمٍ، وَلَمْ يَدْعُ مَعَهُمْ أَحَدًا غَيْرَهُمْ، فَلَمَّا اجْتَمَعُوا جَاءَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا كَانَ حَدِيثٌ بَلَغَنِي عَنْكُمْ ". قَالَ لَهُ فُقَهَاؤُهُمْ أَمَّا ذَوُو آرَائِنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَلَمْ يَقُولُوا شَيْئًا، وَأَمَّا أُنَاسٌ مِنَّا حَدِيثَةٌ أَسْنَانُهُمْ فَقَالُوا يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي قُرَيْشًا وَيَتْرُكُ الأَنْصَارَ، وَسُيُوفُنَا تَقْطُرُ مِنْ دِمَائِهِمْ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي أُعْطِي رِجَالاً حَدِيثٌ عَهْدُهُمْ بِكُفْرٍ، أَمَا تَرْضَوْنَ أَنْ يَذْهَبَ النَّاسُ بِالأَمْوَالِ وَتَرْجِعُونَ إِلَى رِحَالِكُمْ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَوَاللَّهِ مَا تَنْقَلِبُونَ بِهِ خَيْرٌ مِمَّا يَنْقَلِبُونَ بِهِ ". قَالُوا بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ رَضِينَا. فَقَالَ لَهُمْ " إِنَّكُمْ سَتَرَوْنَ بَعْدِي أُثْرَةً شَدِيدَةً، فَاصْبِرُوا حَتَّى تَلْقَوُا اللَّهَ وَرَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْحَوْضِ ". قَالَ أَنَسٌ فَلَمْ نَصْبِرْ.
Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрий бизга айтди, у деди: Анас ибн Молик менга хабар бердики, ансорлардан баъзи кишилар — Аллаҳ ўз Расули соллаллаҳу алайҳи васалламга Ҳавозин молларидан файъ қилиб берган нарсани файъ қилганида ва у (Набий) Қурайшдан баъзи кишиларга юзтадан туя бера бошлаганида — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга: «Аллаҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни мағфират қилсин, Қурайшга беради-ю, бизни қолдиради, ҳолбуки бизнинг қиличларимиздан уларнинг қонлари томиб турибди», дедилар. Анас деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга уларнинг сўзи айтилди. У ансорларга (одам) юборди ва уларни бир чарм чодирда жамлади, улар билан бирга улардан бошқа ҳеч кимни чақирмади. Улар жамланганида, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларнинг олдига келди ва: «Мендан сизлар ҳақида етган гап нима эди?», деди. Уларнинг фақиҳлари (оқил кишилари): «Эй Расулуллаҳ, бизнинг фикр эгаларимиз (оқсоқоллар) ҳеч нарса демадилар; аммо биздан ёши ёш баъзи кишилар: ‹Аллаҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни мағфират қилсин, Қурайшга беради-ю, ансорларни қолдиради, ҳолбуки бизнинг қиличларимиздан уларнинг қонлари томиб турибди›, дедилар», дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен куфрга (иймони) яқин (янги мусулмон) бўлган кишиларга беряпман. Одамлар мол-мулкни олиб кетиши, сизлар эса ўз манзилларингизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан қайтишингизга рози эмасмисизлар? Аллаҳга қасамки, сизлар (уй)га қайтарадиган (нарса — мен) улар қайтарадиган (мол)дан яхшироқдир», деди. Улар: «Ҳа, эй Расулуллаҳ, биз рози бўлдик», дедилар. У уларга: «Сизлар мендан кейин (бошқаларнинг) қаттиқ (ўзини) афзал кўришини (сизлардан устун қўйилишини) кўрасизлар; бас, Аллаҳ ва Расули соллаллаҳу алайҳи васалламни Ҳавзда учратгунингизча сабр қилинглар», деди. Анас деди: Биз эса сабр қилмадик.