حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ نَاسٌ مِنَ الأَنْصَارِ حِينَ أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم مَا أَفَاءَ مِنْ أَمْوَالِ هَوَازِنَ، فَطَفِقَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي رِجَالاً الْمِائَةَ مِنَ الإِبِلِ فَقَالُوا يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي قُرَيْشًا وَيَتْرُكُنَا، وَسُيُوفُنَا تَقْطُرُ مِنْ دِمَائِهِمْ. قَالَ أَنَسٌ فَحُدِّثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَقَالَتِهِمْ، فَأَرْسَلَ إِلَى الأَنْصَارِ فَجَمَعَهُمْ فِي قُبَّةٍ مِنْ أَدَمٍ وَلَمْ يَدْعُ مَعَهُمْ غَيْرَهُمْ، فَلَمَّا اجْتَمَعُوا قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا حَدِيثٌ بَلَغَنِي عَنْكُمْ ". فَقَالَ فُقَهَاءُ الأَنْصَارِ أَمَّا رُؤَسَاؤُنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَلَمْ يَقُولُوا شَيْئًا، وَأَمَّا نَاسٌ مِنَّا حَدِيثَةٌ أَسْنَانُهُمْ فَقَالُوا يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعْطِي قُرَيْشًا وَيَتْرُكُنَا، وَسُيُوفُنَا تَقْطُرُ مِنْ دِمَائِهِمْ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَإِنِّي أُعْطِي رِجَالاً حَدِيثِي عَهْدٍ بِكُفْرٍ، أَتَأَلَّفُهُمْ، أَمَا تَرْضَوْنَ أَنْ يَذْهَبَ النَّاسُ بِالأَمْوَالِ وَتَذْهَبُونَ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَى رِحَالِكُمْ، فَوَاللَّهِ لَمَا تَنْقَلِبُونَ بِهِ خَيْرٌ مِمَّا يَنْقَلِبُونَ بِهِ ". قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ رَضِينَا. فَقَالَ لَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " سَتَجِدُونَ أُثْرَةً شَدِيدَةً، فَاصْبِرُوا حَتَّى تَلْقَوُا اللَّهَ وَرَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فَإِنِّي عَلَى الْحَوْضِ ". قَالَ أَنَسٌ فَلَمْ يَصْبِرُوا.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад менга айтди, Ҳишом бизга айтди, Маъмар бизга хабар берди, у Зуҳрийдан, деди: Менга Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу хабар берди: У айтди: Аллаҳ Расулига соллаллаҳу алайҳи васаллам Ҳавозин молларидан файъ қилиб берган нарсани берганда, Ансордан баъзи одамлар (эътироз билдириб) гапирдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам баъзи кишиларга юзтадан туя бера бошлади. Улар дедилар: «Аллаҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни мағфират қилсин, Қурайшга беради-ю, бизни қолдиради, ҳолбуки қиличларимиздан уларнинг қонлари томиб турибди.» Анас айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга уларнинг сўзи етказилди. У Ансорни чақириб, уларни теридан бир чодирда йиғди, улар билан бошқа ҳеч кимни чақирмади. Улар йиғилганда, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам туриб деди: «Сизлардан менга етиб келган бу гап нима?» Ансорнинг фуқаҳолари (донолари) дедилар: «Эй Расулуллаҳ, бизнинг катталаримиз ҳеч нарса демади. Биздан ёши кичик баъзи одамлар эса: «Аллаҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни мағфират қилсин, Қурайшга беради-ю, бизни қолдиради, ҳолбуки қиличларимиздан уларнинг қонлари томиб турибди» дедилар.» Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мен куфрга (яқин) янги аҳддаги (янги мусулмон бўлган) кишиларга бераман, уларни (қалбини) улфат қиламан. Одамлар моллар билан кетиб, сизлар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни уйларингизга олиб кетишингизга рози эмасмисизлар? Валлаҳи, сизлар олиб қайтадиган нарса улар олиб қайтадиган нарсадан яхшироқдир.» Улар: «Эй Расулуллаҳ, биз розимиз» дедилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга деди: «Сизлар мендан кейин қаттиқ адолатсизлик (бошқаларнинг устун кўрилиши)ни топасизлар. Бас, сабр қилинглар, то Аллаҳ ва Расули соллаллаҳу алайҳи васалламга йўлиққунча, мен Ҳавз бошида бўламан.» Анас айтди: Улар сабр қилмадилар.