حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ شُمَيْلٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِحْدَى صَلاَتَىِ الْعَشِيِّ ـ قَالَ ابْنُ سِيرِينَ سَمَّاهَا أَبُو هُرَيْرَةَ وَلَكِنْ نَسِيتُ أَنَا ـ قَالَ فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ، فَقَامَ إِلَى خَشَبَةٍ مَعْرُوضَةٍ فِي الْمَسْجِدِ فَاتَّكَأَ عَلَيْهَا، كَأَنَّهُ غَضْبَانُ، وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى الْيُسْرَى، وَشَبَّكَ بَيْنَ أَصَابِعِهِ، وَوَضَعَ خَدَّهُ الأَيْمَنَ عَلَى ظَهْرِ كَفِّهِ الْيُسْرَى، وَخَرَجَتِ السَّرَعَانُ مِنْ أَبْوَابِ الْمَسْجِدِ فَقَالُوا قَصُرَتِ الصَّلاَةُ. وَفِي الْقَوْمِ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ، فَهَابَا أَنْ يُكَلِّمَاهُ، وَفِي الْقَوْمِ رَجُلٌ فِي يَدَيْهِ طُولٌ يُقَالُ لَهُ ذُو الْيَدَيْنِ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَنَسِيتَ أَمْ قَصُرَتِ الصَّلاَةُ قَالَ " لَمْ أَنْسَ، وَلَمْ تُقْصَرْ ". فَقَالَ " أَكَمَا يَقُولُ ذُو الْيَدَيْنِ ". فَقَالُوا نَعَمْ. فَتَقَدَّمَ فَصَلَّى مَا تَرَكَ، ثُمَّ سَلَّمَ، ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ، ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ وَكَبَّرَ، ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ، ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ وَكَبَّرَ. فَرُبَّمَا سَأَلُوهُ ثُمَّ سَلَّمَ فَيَقُولُ نُبِّئْتُ أَنَّ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ قَالَ ثُمَّ سَلَّمَ.
Ишоқ бизга айтди: Ибн Шумайл бизга айтди: Ибн Авн бизга хабар берди, Ибн Сириндан, у Абу Ҳурайрадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга кечки икки намоздан бирини ўқиб бердилар — Ибн Сирин деди: Абу Ҳурайра уни номлаган эди, лекин мен унутибман — У (Абу Ҳурайра) деди: У зот бизга икки ракат ўқиб, сўнг салом бердилар, масжидда кўндаланг қўйилган бир ёғоч томон туриб, унга суяндилар, гўё ғазаблангандек. Ўнг қўлини чап қўли устига қўйдилар, бармоқларини бир-бирига киритдилар, ўнг юзларини чап кафти орқасига қўйдилар. Тезкор (шошқалоқ) кишилар масжид эшикларидан чиқиб: ‹Намоз қисқартирилди›, дедилар. Қавм орасида Абу Бакр ва Умар ҳам бор эди, улар у зотга гапиришдан қўрқдилар. Қавм орасида қўллари узун бир киши бор эди, унга Зул-Ядайн дейиларди. У: ‹Ё Расулуллаҳ, унутдингизми ёки намоз қисқартирилдими?› деди. У зот: «Унутмадим ҳам, қисқартирилмади ҳам», дедилар. Сўнг: «Зул-Ядайн айтганидек бўлдими?» дедилар. Улар: ‹Ҳа›, дедилар. У зот олдинга ўтиб, қолган (икки ракат)ни ўқидилар, сўнг салом бердилар, кейин такбир айтиб олдинги саждасидек ёки ундан узунроқ сажда қилдилар, сўнг бошларини кўтариб такбир айтдилар, кейин яна такбир айтиб олдинги саждасидек ёки ундан узунроқ сажда қилдилар, сўнг бошларини кўтариб такбир айтдилар. Баъзан ундан (Абу Ҳурайрадан): ‹Кейин салом бердиларми?› деб сўрардилар, у: ‹Менга хабар берилишича, Имрон ибн Ҳусайн: ‹Кейин салом бердилар› деган›, дерди.