حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ الْكَاهِلِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَ سَأَلْتُهَا عَنْ قَوْلِهِ تَعَالَى {إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ} قَالَتْ نَهَرٌ أُعْطِيَهُ نَبِيُّكُمْ صلى الله عليه وسلم شَاطِئَاهُ عَلَيْهِ دُرٌّ مُجَوَّفٌ آنِيَتُهُ كَعَدَدِ النُّجُومِ. رَوَاهُ زَكَرِيَّاءُ وَأَبُو الأَحْوَصِ وَمُطَرِّفٌ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ.
Холид ибн Язид Коҳилий, Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у Абу Убайдадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: Мен ундан Аллаҳ таолонинг «Албатта Биз сенга Кавсарни ато қилдик» деган сўзи ҳақида сўрадим. У: Бу Набийингизга соллаллаҳу алайҳи васаллам берилган бир дарёдир, унинг икки қирғоғида ковак дурлар (марваридлар) бор, идишлари юлдузлар ададичадир, деди. Буни Закариё, Абул Аҳвас ва Мутарриф Абу Ишоқдан ривоят қилдилар.