حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُرِيتُكِ فِي الْمَنَامِ مَرَّتَيْنِ، إِذَا رَجُلٌ يَحْمِلُكِ فِي سَرَقَةِ حَرِيرٍ فَيَقُولُ هَذِهِ امْرَأَتُكَ، فَأَكْشِفُهَا فَإِذَا هِيَ أَنْتِ، فَأَقُولُ إِنْ يَكُنْ هَذَا مِنْ عِنْدِ اللَّهِ يُمْضِهِ ".
Убайд ибн Исмоил, Абу Усомадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сенга тушимда икки марта кўрсатилди: мана бир киши сени ипак (мато)да кўтариб: Бу сенинг хотининг, дейди. Мен уни очсам, мана у сен. Мен: Агар бу Аллаҳ ҳузуридан бўлса, У уни амалга оширар, дейман» дедилар.