حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلٍ، قَالَ لَمَّا عَرَّسَ أَبُو أُسَيْدٍ السَّاعِدِيُّ دَعَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابَهُ، فَمَا صَنَعَ لَهُمْ طَعَامًا وَلاَ قَرَّبَهُ إِلَيْهِمْ إِلاَّ امْرَأَتُهُ أُمُّ أُسَيْدٍ، بَلَّتْ تَمَرَاتٍ فِي تَوْرٍ مِنْ حِجَارَةٍ مِنَ اللَّيْلِ، فَلَمَّا فَرَغَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الطَّعَامِ أَمَاثَتْهُ لَهُ فَسَقَتْهُ، تُتْحِفُهُ بِذَلِكَ.
Саид ибн Абу Марям, Абу Ғассондан: Менга Абу Ҳозим, у Саҳлдан айтиб берди: Абу Усайд Соидий тўй қилганида, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни ва саҳобаларини чақирди. Уларга таом тайёрлаб, олдиларига қўйган (киши) фақат унинг хотини Умму Усайд эди. У кечаси тош тоғорада хурмолар (сувда) ивитиб қўйган эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам таомдан фароғат топганида, уни (хурмони) эзиб, суюқ қилиб, унга ичирди, шу билан у кишига туҳфа қилди.