حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَامِرٌ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَنِ الْخِيَرَةِ،، فَقَالَتْ خَيَّرَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَفَكَانَ طَلاَقًا قَالَ مَسْرُوقٌ لاَ أُبَالِي أَخَيَّرْتُهَا وَاحِدَةً أَوْ مِائَةً بَعْدَ أَنْ تَخْتَارَنِي.
Мусаддад, Яҳёдан, у Исмоилдан: Бизга Омир, у Масруқдан айтиб берди: Мен Оишадан ихтиёр (тахйийр) ҳақида сўрадим. У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни ихтиёрга қўйдилар — бу талоқ бўлдими? деди. Масруқ: Мен — у мени танлагандан кейин — уни бир марта ёки юз марта ихтиёрга қўйсам ҳам парво қилмайман, деди.