حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَيَّرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاخْتَرْنَاهُ فَلَمْ يَعْدُدْهَا عَلَيْنَا شَيْئًا .
Бизга Яҳё ибн Яҳё, Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб — Яҳё: хабар берди, деди, бошқа иккиси: бизга Абу Муовия ривоят қилди, дедилар — у ал-Аъмашдан, у Муслимдан, у Масруқдан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни (ихтиёр) танлашга қўйди, биз уни танладик, у уни бизга ҳеч нарса (талоқ) деб санамади.