حَدَّثَنِي سِيدَانُ بْنُ مُضَارِبٍ أَبُو مُحَمَّدٍ الْبَاهِلِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مَعْشَرٍ الْبَصْرِيُّ ـ هُوَ صَدُوقٌ ـ يُوسُفُ بْنُ يَزِيدَ الْبَرَّاءُ قَالَ حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ الأَخْنَسِ أَبُو مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ نَفَرًا، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَرُّوا بِمَاءٍ فِيهِمْ لَدِيغٌ ـ أَوْ سَلِيمٌ ـ فَعَرَضَ لَهُمْ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْمَاءِ فَقَالَ هَلْ فِيكُمْ مِنْ رَاقٍ إِنَّ فِي الْمَاءِ رَجُلاً لَدِيغًا أَوْ سَلِيمًا. فَانْطَلَقَ رَجُلٌ مِنْهُمْ فَقَرَأَ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ عَلَى شَاءٍ، فَبَرَأَ، فَجَاءَ بِالشَّاءِ إِلَى أَصْحَابِهِ فَكَرِهُوا ذَلِكَ وَقَالُوا أَخَذْتَ عَلَى كِتَابِ اللَّهِ أَجْرًا. حَتَّى قَدِمُوا الْمَدِينَةَ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخَذَ عَلَى كِتَابِ اللَّهِ أَجْرًا. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَحَقَّ مَا أَخَذْتُمْ عَلَيْهِ أَجْرًا كِتَابُ اللَّهِ ".
Сийдон ибн Музориб Абу Муҳаммад Боҳилий: Бизга Абу Маъшар Басрий — у содиқ (ишончли) — Юсуф ибн Язид Барро айтиб берди: Менга Убайдуллаҳ ибнул Ахнас Абу Молик, у Ибн Абу Мулайкадан, у Ибн Аббосдан айтиб берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан бир неча киши бир сув (жой) ёнидан ўтдилар, улар орасида (илон/чаён) чақган — ёки (заҳардан) саломат (тутилган) бир киши бор эди. Сув аҳлидан бир киши уларга рўбарў бўлиб: Сизлар орасида руқя қилувчи борми? Сув (жой)да (илон) чақган — ёки тутилган — бир киши бор, деди. Улардан бир киши борди ва бир пода қўй(га келишиб), Китобнинг Фотиҳасини ўқиди, у (касал) соғайди. У қўйни ўз дўстларига олиб келди, улар буни ёқтирмадилар ва: Сен Аллаҳнинг Китобига (қарши) иш ҳақи олдинг, дедилар. То Мадинага келдилар ва: Эй Расулуллаҳ, у Аллаҳнинг Китобига (қарши) иш ҳақи олди, дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта сиз ҳақ олишга энг ҳақли бўлган нарсангиз — Аллаҳнинг Китобидир» дедилар.