حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ لَمْ يَكُنِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاحِشًا وَلاَ مُتَفَحِّشًا وَكَانَ يَقُولُ " إِنَّ مِنْ خِيَارِكُمْ أَحْسَنَكُمْ أَخْلاَقًا ".
Абдон бизга айтди, Абу Ҳамзадан, Аъмашдан, Абу Воилдан, Масруқдан, Абдуллаҳ ибн Амр розияллаҳу анҳумодан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам фоҳиш (сўкувчи) ҳам, фоҳишлик қилувчи ҳам эмас эди ва: «Албатта, сизларнинг энг яхшиларингиз — ахлоқи энг гўзалингиздир», дер эди.