حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عُتْبَةَ بْنِ مُسْلِمٍ، مَوْلَى بَنِي تَيْمٍ عَنْ عُبَيْدِ بْنِ حُنَيْنٍ، مَوْلَى بَنِي زُرَيْقٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا وَقَعَ الذُّبَابُ فِي إِنَاءِ أَحَدِكُمْ، فَلْيَغْمِسْهُ كُلَّهُ، ثُمَّ لْيَطْرَحْهُ، فَإِنَّ فِي أَحَدِ جَنَاحَيْهِ شِفَاءً وَفِي الآخَرِ دَاءً ".
Қутайба, Исмоил ибн Жаъфардан, у Бану Таймнинг озоди Утба ибн Муслимдан, у Бану Зурайқнинг озоди Убайд ибн Ҳунайндан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бирингизнинг идишига пашша тушса, уни бутунлай (ичга) ботирсин, сўнг уни ташлаб юборсин, чунки унинг икки қанотидан бирида шифо, иккинчисида дард (касаллик) бордир» дедилар.