حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ مُصْعَبٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ تَعَوَّذُوا بِكَلِمَاتٍ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَتَعَوَّذُ بِهِنَّ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُبْنِ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبُخْلِ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ أَنْ أُرَدَّ إِلَى أَرْذَلِ الْعُمُرِ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الدُّنْيَا، وَعَذَابِ الْقَبْرِ ".
Ишоқ ибн Иброҳим, Ҳусайндан, у Зоидадан, у Абдулмаликдан, у Мусъабдан, у отасидан ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан паноҳ тилар эдиган калималар билан паноҳ тиланглар: «Аллаҳим, мен Сендан қўрқоқликдан паноҳ тилайман, Сендан бахилликдан паноҳ тилайман, умрнинг энг тубан ёшига қайтарилишимдан Сенга паноҳ тилайман, дунё фитнаси ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман», деди.