حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَحَبَّ لِقَاءَ اللَّهِ أَحَبَّ اللَّهُ لِقَاءَهُ، وَمَنْ كَرِهَ لِقَاءَ اللَّهِ كَرِهَ اللَّهُ لِقَاءَهُ ". قَالَتْ عَائِشَةُ أَوْ بَعْضُ أَزْوَاجِهِ إِنَّا لَنَكْرَهُ الْمَوْتَ. قَالَ " لَيْسَ ذَاكَ، وَلَكِنَّ الْمُؤْمِنَ إِذَا حَضَرَهُ الْمَوْتُ بُشِّرَ بِرِضْوَانِ اللَّهِ وَكَرَامَتِهِ، فَلَيْسَ شَىْءٌ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِمَّا أَمَامَهُ، فَأَحَبَّ لِقَاءَ اللَّهِ وَأَحَبَّ اللَّهُ لِقَاءَهُ، وَإِنَّ الْكَافِرَ إِذَا حُضِرَ بُشِّرَ بِعَذَابِ اللَّهِ وَعُقُوبَتِهِ، فَلَيْسَ شَىْءٌ أَكْرَهَ إِلَيْهِ مِمَّا أَمَامَهُ، كَرِهَ لِقَاءَ اللَّهِ وَكَرِهَ اللَّهُ لِقَاءَهُ ". اخْتَصَرَهُ أَبُو دَاوُدَ وَعَمْرٌو عَنْ شُعْبَةَ. وَقَالَ سَعِيدٌ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ زُرَارَةَ عَنْ سَعْدٍ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Убода ибн Сомит (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: "Ким Аллаҳга учрашишни севса, Аллаҳ ҳам унга учрашишни севади; ким Аллаҳга учрашишни ёқтирмаса, Аллаҳ ҳам унга учрашишни ёқтирмайди." Оиша ёки унинг аёлларидан бири: "Биз ўлимни ёқтирмаймиз-ку" деди. Деди: "Бу у (сиз ўйлаган) эмас, балки мўминга ўлим етганда, унга Аллаҳнинг розилиги ва карами башорат қилинади — шунда унга олдидагидан суюклироқ нарса бўлмайди, шунинг учун Аллаҳга учрашишни севади, Аллаҳ ҳам унга учрашишни севади. Кофирга (ўлим) етганда, унга Аллаҳнинг азоби ва уқубати башорат қилинади — шунда унга олдидагидан ёмонроқ нарса бўлмайди, шунинг учун Аллаҳга учрашишни ёқтирмайди, Аллаҳ ҳам унга учрашишни ёқтирмайди."