حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يُحْشَرُ النَّاسُ عَلَى ثَلاَثِ طَرَائِقَ، رَاغِبِينَ رَاهِبِينَ وَاثْنَانِ عَلَى بَعِيرٍ، وَثَلاَثَةٌ عَلَى بَعِيرٍ، وَأَرْبَعَةٌ عَلَى بَ��ِيرٍ، وَعَشَرَةٌ عَلَى بَعِيرٍ وَيَحْشُرُ بَقِيَّتَهُمُ النَّارُ، تَقِيلُ مَعَهُمْ حَيْثُ قَالُوا، وَتَبِيتُ مَعَهُمْ حَيْثُ بَاتُوا، وَتُصْبِحُ مَعَهُمْ حَيْثُ أَصْبَحُوا، وَتُمْسِي مَعَهُمْ حَيْثُ أَمْسَوْا ".
Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: "Одамлар уч йўл (тоифа) бўлиб маҳшар қилинадилар: рағбат қилувчилар ва қўрқувчилар ҳолатида; икки киши бир туяда, уч киши бир туяда, тўрт киши бир туяда, ўн киши бир туяда (миниб); қолганларини эса олов маҳшар қилади — улар қаерда қайлула қилса (тушда дам олса), у ҳам улар билан қайлула қилади; қаерда тунса, улар билан тунайди; қаерда тонг оттирса, улар билан тонг оттиради; қаерда кеч киргизса, улар билан кеч киргизади."