حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَتْ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي عَلَى الْحَوْضِ حَتَّى أَنْظُرُ مَنْ يَرِدُ عَلَىَّ مِنْكُمْ، وَسَيُؤْخَذُ نَاسٌ دُونِي فَأَقُولُ يَا رَبِّ مِنِّي وَمِنْ أُمَّتِي. فَيُقَالُ هَلْ شَعَرْتَ مَا عَمِلُوا بَعْدَكَ وَاللَّهِ مَا بَرِحُوا يَرْجِعُونَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ ". فَكَانَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ يَقُولُ اللَّهُمَّ إِنَّا نَعُوذُ بِكَ أَنْ نَرْجِعَ عَلَى أَعْقَابِنَا أَوْ نُفْتَنَ عَنْ دِينِنَا. {أَعْقَابِكُمْ تَنْكِصُونَ} تَرْجِعُونَ عَلَى الْعَقِبِ.
Асмо бинт Абу Бакр (розияллаҳу анҳумо) айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Мен ҳавз устида (тураман), то сизлардан ким менга келишини кўргунча. Баъзи одамлар мендан (нарида) олинади, мен: Ей Роббим, (улар) мендан ва умматимданъ дейман. (Аллаҳ): Сен улар сендан кейин нима қилганини сездингми? Валлаҳи, улар орқаларига қайтишда давом этдиларъ дейди." Ибн Абу Мулайка дерди: "Аллаҳумма, биз Сенга паноҳ сўраймиз орқаларимизга қайтишимиздан ёки дийнимиздан фитнага кетишимиздан." ("Аъқобикум танкисун" — товонларингизга, орқага қайтасизлар маъносида.)