حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَالِكُ بْنُ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ،، وَكَانَ، مُحَمَّدُ بْنُ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ ذَكَرَ لِي مِنْ حَدِيثِهِ ذَلِكَ، فَانْطَلَقْتُ حَتَّى دَخَلْتُ عَلَيْهِ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ انْطَلَقْتُ حَتَّى أَدْخُلَ عَلَى عُمَرَ فَأَتَاهُ حَاجِبُهُ يَرْفَأُ فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عُثْمَانَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالزُّبَيْرِ وَسَعْدٍ قَالَ نَعَمْ. فَأَذِنَ لَهُمْ، ثُمَّ قَالَ هَلْ لَكَ فِي عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ قَالَ نَعَمْ. قَالَ عَبَّاسٌ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنِي وَبَيْنَ هَذَا. قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ". يُرِيدُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَفْسَهُ. فَقَالَ الرَّهْطُ قَدْ قَالَ ذَلِكَ. فَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ هَلْ تَعْلَمَانِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَلِكَ قَالاَ قَدْ قَالَ ذَلِكَ. قَالَ عُمَرُ فَإِنِّي أُحَدِّثُكُمْ عَنْ هَذَا الأَمْرِ، إِنَّ اللَّهَ قَدْ كَانَ خَصَّ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْفَىْءِ بِشَىْءٍ لَمْ يُعْطِهِ أَحَدًا غَيْرَهُ، فَقَالَ عَزَّ وَجَلَّ {مَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ} إِلَى قَوْلِهِ {قَدِيرٌ} فَكَانَتْ خَالِصَةً لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاللَّهِ مَا احْتَازَهَا دُونَكُمْ، وَلاَ اسْتَأْثَرَ بِهَا عَلَيْكُمْ، لَقَدْ أَعْطَاكُمُوهُ وَبَثَّهَا فِيكُمْ، حَتَّى بَقِيَ مِنْهَا هَذَا الْمَالُ، فَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ مِنْ هَذَا الْمَالِ نَفَقَةَ سَنَتِهِ، ثُمَّ يَأْخُذُ مَا بَقِيَ فَيَجْعَلُهُ مَجْعَلَ مَالِ اللَّهِ، فَعَمِلَ بِذَلِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَيَاتَهُ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمُونَ ذَلِكَ قَالُوا نَعَمْ. ثُمَّ قَالَ لِعَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمَانِ ذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ. فَتَوَفَّى اللَّهُ نَبِيَّهُ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَبَضَهَا فَعَمِلَ بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ أَبَا بَكْرٍ فَقُلْتُ أَنَا وَلِيُّ وَلِيِّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَبَضْتُهَا سَنَتَيْنِ أَعْمَلُ فِيهَا مَا عَمِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ، ثُمَّ جِئْتُمَانِي وَكَلِمَتُكُمَا وَاحِدَةٌ، وَأَمْرُكُمَا جَمِيعٌ، جِئْتَنِي تَسْأَلُنِي نَصِيبَكَ مِنِ ابْنِ أَخِيكَ، وَأَتَانِي هَذَا يَسْأَلُنِي نَصِيبَ امْرَأَتِهِ مِنْ أَبِيهَا فَقُلْتُ إِنْ شِئْتُمَا دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ، فَتَلْتَمِسَانِ مِنِّي قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ، فَوَاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ، لاَ أَقْضِي فِيهَا قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ، فَإِنْ عَجَزْتُمَا فَادْفَعَاهَا إِلَىَّ، فَأَنَا أَكْفِيكُمَاهَا.
Молик ибн Авс ибн ал-Ҳадасан (ривоят қилди): Мен Умарнинг олдига киргани бордим. Ҳожиб (эшик оғаси) Ярфа келиб: "Усмон, Абдураҳмон, Зубайр ва Саъд (кирсин)ми?" деди. (Умар): "Ҳа" деди. Уларга изн берди. Кейин: "Али ва Аббос (кирсин)ми?" деди. "Ҳа" деди. Аббос: "Эй мўминлар амири, мен билан бу (Али) орасида ҳукм қил" деди. (Умар жамоага): "Сизлардан, изни билан осмон ва ер турадиган Аллаҳ ҳақи сўрайман: биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Биз мерос қолдирмаймиз, биз қолдирган нарса садақадир» деди — ўзини назарда тутиб?" Жамоа: "Ҳа, шундай деди" деди. Кейин Али ва Аббосга юзланиб: "Икковингиз биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деди?" деди. Улар: "Ҳа, шундай деди" дедилар. Умар: "Мен сизларга бу иш ҳақида айтаман: Аллаҳ Ўз Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу файъдан (ўлжадан), бошқа ҳеч кимга бермаган нарсани хос қилган эди. Аллаҳ (азза ва жалла): «Аллаҳ Ўз Расулига қайтарган (файъ)...» — «...қодир» дегунига қадар (оят) деди. Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га холис (хос) эди. Валлаҳи, у уни сизлардан олиб қўймади, на сиздан устун (ўзига) танлаб олди — уни сизларга берди ва орангизга тарқатди, то бу мол ундан қолгунча. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу молдан оиласига бир йиллик нафақасини сарфлар, кейин қолганини олиб, уни Аллаҳнинг молига қўяр эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бунга ҳаёти давомида амал қилди. Аллаҳ ҳақи сўрайман, буни биласизми?" Улар: "Ҳа" дедилар. Кейин Али ва Аббосга: "Аллаҳ ҳақи сўрайман, икковингиз буни биласизми?" деди. Улар: "Ҳа" дедилар. (Умар): "Аллаҳ Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни вафот эттирди. Абу Бакр: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг валийсиман» деди, уни (мулкни) олди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) амал қилгандек амал қилди. Кейин Аллаҳ Абу Бакрни вафот эттирди, мен: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг валийсининг валийсиман» дедим, уни икки йил ушлаб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва Абу Бакр қилгандек амал қилдим. Кейин икковингиз — сўзингиз бир, ишингиз бирга — менга келдингиз: сен (Аббос) менга жиянингдан насибангни сўраб, бу (Али) эса хотинининг отасидан насибасини сўраб келди. Мен: «Агар хоҳласангиз, уни сизларга шу (шартда) бераман» дедим. Энди мендан бундан бошқа ҳукмни талаб қиляпсизми? Изни билан осмон ва ер турадиган Аллаҳга қасамки, мен унда қиёмат қойим бўлгунча бундан бошқа ҳукм чиқармайман. Агар (идора қилишдан) ожиз қолсангиз, уни менга қайтаринглар, мен сизларга уни кифоя қиламан."