حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْخُلُ عَلَى أُمِّ حَرَامٍ بِنْتِ مِلْحَانَ، وَكَانَتْ تَحْتَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، فَدَخَلَ عَلَيْهَا يَوْمًا فَأَطْعَمَتْهُ، وَجَعَلَتْ تَفْلِي رَأْسَهُ، فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهْوَ يَضْحَكُ. قَالَتْ فَقُلْتُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ، غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ، يَرْكَبُونَ ثَبَجَ هَذَا الْبَحْرِ، مُلُوكًا عَلَى الأَسِرَّةِ أَوْ مِثْلَ الْمُلُوكِ عَلَى الأَسِرَّةِ ". شَكَّ إِسْحَاقُ. قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ، فَدَعَا لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ وَضَعَ رَأْسَهُ ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهْوَ يَضْحَكُ. فَقُلْتُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ، غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ ". كَمَا قَالَ فِي الأُولَى. قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ. قَالَ " أَنْتِ مِنَ الأَوَّلِينَ ". فَرَكِبَتِ الْبَحْرَ فِي زَمَانِ مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ فَصُرِعَتْ عَنْ دَابَّتِهَا حِينَ خَرَجَتْ مِنَ الْبَحْرِ، فَهَلَكَتْ.
Анас ибн Молик айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Умм Ҳаром бинт Милҳоннинг олдига кирар эди — у Убода ибн Сомит (никоҳи)да эди. Бир куни унга кирди, у (Умм Ҳаром) унга таом берди ва бошини титди (кавлади). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ухлади, кейин кулиб уйғонди. (У): "Сени нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?" дедим. Деди: "Менинг умматимдан бир неча одам менга кўрсатилди — Аллаҳ йўлида ғазот қилувчилар, улар бу денгизнинг ўртасини минар эдилар (кемада сузар эди) — тахтлардаги подшоҳлар каби — ёки: тахтлардаги подшоҳлардек." (Ишоқ шубҳа қилди.) (У): "Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга дуо қил, мени улардан қилсин" дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга дуо қилди. Кейин бошини қўйди, кейин кулиб уйғонди. Мен: "Сени нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?" дедим. Деди: "Менинг умматимдан бир неча одам менга кўрсатилди — Аллаҳ йўлида ғазот қилувчилар" — биринчисида айтгани каби. (У): "Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга дуо қил, мени улардан қилсин" дедим. Деди: "Сен аввалгилардансан." У Муовия ибн Абу Суфён замонида денгизга (кемага) чиқди, денгиздан чиққанда уловидан йиқилди ва ҳалок бўлди.