حَدَّثَنَا يَسَرَةُ بْنُ صَفْوَانَ بْنِ جَمِيلٍ اللَّخْمِيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُنِي عَلَى قَلِيبٍ فَنَزَعْتُ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ أَنْزِعَ، ثُمَّ أَخَذَهَا ابْنُ أَبِي قُحَافَةَ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ وَفِي نَزْعِهِ ضَعْفٌ، وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ، ثُمَّ أَخَذَهَا عُمَرُ فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا، فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَفْرِي فَرِيَّهُ، حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ حَوْلَهُ بِعَطَنٍ ".
Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Мен ухлаб турган ҳолда, ўзимни бир қудуқ устида (кўрдим), ундан — Аллаҳ хоҳлаганча — (сув) тортди, кейин уни Ибн Абу Қуҳофа (Абу Бакр) олди, бир-икки челак тортди — унинг тортишида заифлик бор эди, Аллаҳ унга мағфират қилсин. Кейин уни Умар олди, у (челак) катта далвга (челакка) айланди — мен одамлардан бирор моҳирни — унинг ишини (шунчалик усталик билан) қиладиганини кўрмадим, ҳатто одамлар (туялари билан) атрофига қўним (суғориш жойи) урдилар (тўйдирдилар)" деди.