حَدَّثَنَا حَرْمَلَةُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ، الْمُسَيَّبِ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُنِي عَلَى قَلِيبٍ عَلَيْهَا دَلْوٌ فَنَزَعْتُ مِنْهَا مَا شَاءَ اللَّهُ ثُمَّ أَخَذَهَا ابْنُ أَبِي قُحَافَةَ فَنَزَعَ بِهَا ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ وَفِي نَزْعِهِ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ ضَعْفٌ ثُمَّ اسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَأَخَذَهَا ابْنُ الْخَطَّابِ فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَنْزِعُ نَزْعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ " .
Бизга Ҳармала ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар бердики, Саъийд ибнул-Мусайяб унга хабар берди, у Абу Ҳурайранинг шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганини эшитдим: «Мен ухлаб ётганимда, ўзимни бир қудуқ бошида кўрдим, унинг устида челак бор эди. Мен ундан Аллаҳ хоҳлаганча тортдим. Сўнг уни Ибн Абу Қуҳофа (Абу Бакр) олди ва у билан бир-икки челак тортди, унинг тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Сўнг у катта челакка айланди, уни Ибн Хаттоб олди. Мен одамлар ичидан Умар ибн Хаттобнинг тортишидек тортадиган бирорта доҳи моҳир кишини кўрмадим, ҳатто одамлар сувга тўйиб, туяларини чўктирган жойга (сув ҳавзасига) келгунча.»