حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ سَالِمٍ، عَنْ سَالِمِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُرِيتُ كَأَنِّي أَنْزِعُ بِدَلْوِ بَكْرَةٍ عَلَى قَلِيبٍ فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ فَنَزَعَ نَزْعًا ضَعِيفًا وَاللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَغْفِرُ لَهُ ثُمَّ جَاءَ عُمَرُ فَاسْتَقَى فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَفْرِي فَرْيَهُ حَتَّى رَوِيَ النَّاسُ وَضَرَبُوا الْعَطَنَ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилдилар — лафз Абу Бакрники — улар: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди, менга Абу Бакр ибн Солим Солим ибн Абдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Менга гўё бир қудуқ устида ғалтакли челак билан (сув) тортаётгандек кўрсатилди. Бас, Абу Бакр келди-да, бир ёки икки челак тортди, заиф тортди — Аллаҳ табарока ва таоло уни мағфират қилсин. Сўнг Умар келди ва сув тортди, у катта челакка айланди. Мен одамлар ичидан унинг каби моҳир тортадиган бирорта доҳини кўрмадим, ҳатто одамлар тўйиб, туяларини чўктирган (ҳавзага) келгунча.»