حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَمِّي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ أَبَا يُونُسَ، مَوْلَى أَبِي هُرَيْرَةَ حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ أُرِيتُ أَنِّي أَنْزِعُ عَلَى حَوْضِي أَسْقِي النَّاسَ فَجَاءَنِي أَبُو بَكْرٍ فَأَخَذَ الدَّلْوَ مِنْ يَدِي لِيُرَوِّحَنِي فَنَزَعَ دَلْوَيْنِ وَفِي نَزْعِهِ ضُعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ فَجَاءَ ابْنُ الْخَطَّابِ فَأَخَذَ مِنْهُ فَلَمْ أَرَ نَزْعَ رَجُلٍ قَطُّ أَقْوَى مِنْهُ حَتَّى تَوَلَّى النَّاسُ وَالْحَوْضُ مَلآنُ يَتَفَجَّرُ " .
Менга Аҳмад ибн Абдураҳмон ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга амаким Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр ибнул-Ҳорис хабар бердики, Абу Ҳурайранинг озод қилган қули Абу Юнус унга Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Мен ухлаб ётганимда, менга ўзимни ўз ҳавзам бошида (сув) тортиб, одамларни суғораётганимни кўрсатилди. Бас, менга Абу Бакр келди ва мени дам олдириш учун челакни қўлимдан олди-да, икки челак тортди, унинг тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Сўнг Ибн Хаттоб келди ва ундан олди. Мен ҳеч қачон бирорта кишининг ундан кучлироқ тортганини кўрмадим, ҳатто одамлар тарқагунча, ҳолбуки ҳавз тўлиб, остига оқиб турган эди.»