حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، حَدَّثَنِي اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي سَعِيدٌ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُنِي عَلَى قَلِيبٍ وَعَلَيْهَا دَلْوٌ، فَنَزَعْتُ مِنْهَا مَا شَاءَ اللَّهُ، ثُمَّ أَخَذَهَا ابْنُ أَبِي قُحَافَةَ فَنَزَعَ مِنْهَا ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ، وَفِي نَزْعِهِ ضَعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ، ثُمَّ اسْتَحَالَتْ غَرْبًا، فَأَخَذَهَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ، فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَنْزِعُ نَزْعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ ".
Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Мен ухлаб ётганимда, ўзимни бир қудуқ (қалиб) устида кўрдим, унда бир челак (бор) эди. Ундан Аллаҳ хоҳлаганича тортдим. Кейин уни Ибн Абу Қуҳофа (Абу Бакр) олди, ундан бир ёки икки пақир тортди, тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Кейин у каттага айланди. Уни Умар ибн Хаттоб олди. Мен одамлардан Умар ибн Хаттоб тортишидек тортадиган (моҳир) баҳодир кўрмадим, то одамлар (туяларини) сувга тўйдириб ётқизгунча."