حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا مُوسَى، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رُؤْيَا النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فِي أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ قَالَ " رَأَيْتُ النَّاسَ اجْتَمَعُوا فَقَامَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ، وَفِي نَزْعِهِ ضَعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ، ثُمَّ قَامَ ابْنُ الْخَطَّابِ، فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَمَا رَأَيْتُ مِنَ النَّاسِ يَفْرِي فَرْيَهُ، حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ ".
Салим отасидан (Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Абу Бакр ва Умар ҳақидаги рўёсини) (ривоят қилди): Деди: "Одамлар тўпланганини кўрдим. Абу Бакр туриб бир ёки икки пақир тортди, тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Кейин Ибн Хаттоб турди, у (челак) каттага айланди. Мен одамлардан ундек иш қиладиган(ни) кўрмадим, то одамлар (туяларини) сувга тўйдириб ётқизгунча."