حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَمْرٍو الأَشْعَثِيُّ، وَأَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، وَأَبُو كُرَيْبٍ مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - قَالَ أَبُو الرَّبِيعِ حَدَّثَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ وُضِعَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ عَلَى سَرِيرِهِ فَتَكَنَّفَهُ النَّاسُ يَدْعُونَ وَيُثْنُونَ وَيُصَلُّونَ عَلَيْهِ قَبْلَ أَنْ يُرْفَعَ وَأَنَا فِيهِمْ - قَالَ - فَلَمْ يَرُعْنِي إِلاَّ بِرَجُلٍ قَدْ أَخَذَ بِمَنْكِبِي مِنْ وَرَائِي فَالْتَفَتُّ إِلَيْهِ فَإِذَا هُوَ عَلِيُّ فَتَرَحَّمَ عَلَى عُمَرَ وَقَالَ مَا خَلَّفْتَ أَحَدًا أَحَبَّ إِلَىَّ أَنْ أَلْقَى اللَّهَ بِمِثْلِ عَمَلِهِ مِنْكَ وَايْمُ اللَّهِ إِنْ كُنْتُ لأَظُنُّ أَنْ يَجْعَلَكَ اللَّهُ مَعَ صَاحِبَيْكَ وَذَاكَ أَنِّي كُنْتُ أُكَثِّرُ أَسْمَعُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " جِئْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَدَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَخَرَجْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ " . فَإِنْ كُنْتُ لأَرْجُو أَوْ لأَظُنُّ أَنْ يَجْعَلَكَ اللَّهُ مَعَهُمَا .
Бизга Саъийд ибн Амр ал-Ашъасий ва Абур-Робийъ ал-Атакий ва Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Алў ривоят қилдилар — лафз Абу Курайбники. Абур-Робийъ: бизга ривоят қилди, деди; бошқа иккаласи: бизга хабар берди, дедилар — Ибнул-Муборак Умар ибн Саъийд ибн Абу Ҳусайндан, у Ибн Абу Мулайкадан ривоят қилди. У деди: Ибн Аббоснинг шундай деяётганини эшитдим: Умар ибн Хаттоб ўз сўри устига қўйилди, одамлар уни ўраб олдилар, у кўтарилишидан олдин дуо қилиб, мақтаб, унга намоз ўқиётган эдилар, мен ҳам улар орасида эдим. Деди: Мени фақат ортимдан елкамдан ушлаган бир кишигина чўчитди. Унга қайтиб қарасам, у Алий экан. У Умарга раҳмат тилаб деди: «Сен ортингда мен Аллаҳга унинг амалига ўхшаш амал билан рўпарў бўлишимни ўзингдан кўра кўпроқ яхши кўрадиган бирор кишини қолдирмадинг. Аллаҳга қасамки, мен Аллаҳ сени икки йўлдошинг билан бирга қилади деб гумон қилардим. Бунинг сабаби шуки, мен кўп марта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Мен ва Абу Бакр ва Умар келдик, мен ва Абу Бакр ва Умар кирдик, мен ва Абу Бакр ва Умар чиқдик› деяётганини эшитардим. Бас, мен албатта Аллаҳ сени улар билан бирга қилади деб умид қилар ёки гумон қилардим.»
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعِيدٍ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ بِمِثْلِهِ .
Бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилди, бизга Ийсо ибн Юнус Умар ибн Саъийддан, шу иснод ила унинг мисли ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ أَبِي مُزَاحِمٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، ح وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُمْ - قَالُوا حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي أَبُو أُمَامَةَ، بْنُ سَهْلٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُ النَّاسَ يُعْرَضُونَ وَعَلَيْهِمْ قُمُصٌ مِنْهَا مَا يَبْلُغُ الثُّدِيَّ وَمِنْهَا مَا يَبْلُغُ دُونَ ذَلِكَ وَمَرَّ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَعَلَيْهِ قَمِيصٌ يَجُرُّهُ " . قَالُوا مَاذَا أَوَّلْتَ ذَلِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " الدِّينَ " .
Бизга Мансур ибн Абу Музоҳим ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Саъд Солиҳ ибн Кайсондан ривоят қилди, (ҳ) бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва ал-Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилдилар — лафз уларники — улар: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Абу Умома ибн Саҳл ривоят қилдики, у Абу Саъийд ал-Худрийнинг шундай деяётганини эшитган: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Мен ухлаб ётганимда, одамларни менга кўрсатилаётганини кўрдим, уларнинг устида кўйлаклар бор эди — баъзиси кўкракларига етар, баъзиси ундан пастроқ эди. Ва Умар ибн Хаттоб ўтди, унинг устида судралиб юрадиган кўйлак бор эди.» Улар: «Буни нимага таъбир қилдингиз, эй Расулуллаҳ?» дедилар. У: «Дийнга» деди.
حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ حَمْزَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ إِذْ رَأَيْتُ قَدَحًا أُتِيتُ بِهِ فِيهِ لَبَنٌ فَشَرِبْتُ مِنْهُ حَتَّى إِنِّي لأَرَى الرِّيَّ يَجْرِي فِي أَظْفَارِي ثُمَّ أَعْطَيْتُ فَضْلِي عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ " . قَالُوا فَمَا أَوَّلْتَ ذَلِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " الْعِلْمَ " .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар бердики, Ибн Шиҳоб унга Ҳамза ибн Абдуллаҳ ибн Умар ибн Хаттобдан, у отасидан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар берди. У деди: «Мен ухлаб ётганимда, менга келтирилган бир косани кўрдим, унда сут бор эди. Мен ундан ичдим, ҳатто қонганлик тирноқларимда оқиб турганини кўрдим. Сўнг ортиб қолганини Умар ибн Хаттобга бердим.» Улар: «Буни нимага таъбир қилдингиз, эй Расулуллаҳ?» дедилар. У: «Илмга» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ عُقَيْلٍ، ح وَحَدَّثَنَا الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ، حُمَيْدٍ كِلاَهُمَا عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، بِإِسْنَادِ يُونُسَ نَحْوَ حَدِيثِهِ .
Буни бизга Қутайба ибн Саъийд ҳам ривоят қилди, бизга Лайс Уқайлдан ривоят қилди, (ҳ) бизга ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ҳам — ҳар иккаласи Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъддан ривоят қилдилар, бизга отам Солиҳдан, Юнуснинг исноди ила унинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا حَرْمَلَةُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ، الْمُسَيَّبِ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُنِي عَلَى قَلِيبٍ عَلَيْهَا دَلْوٌ فَنَزَعْتُ مِنْهَا مَا شَاءَ اللَّهُ ثُمَّ أَخَذَهَا ابْنُ أَبِي قُحَافَةَ فَنَزَعَ بِهَا ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ وَفِي نَزْعِهِ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ ضَعْفٌ ثُمَّ اسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَأَخَذَهَا ابْنُ الْخَطَّابِ فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَنْزِعُ نَزْعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ " .
Бизга Ҳармала ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар бердики, Саъийд ибнул-Мусайяб унга хабар берди, у Абу Ҳурайранинг шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганини эшитдим: «Мен ухлаб ётганимда, ўзимни бир қудуқ бошида кўрдим, унинг устида челак бор эди. Мен ундан Аллаҳ хоҳлаганча тортдим. Сўнг уни Ибн Абу Қуҳофа (Абу Бакр) олди ва у билан бир-икки челак тортди, унинг тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Сўнг у катта челакка айланди, уни Ибн Хаттоб олди. Мен одамлар ичидан Умар ибн Хаттобнинг тортишидек тортадиган бирорта доҳи моҳир кишини кўрмадим, ҳатто одамлар сувга тўйиб, туяларини чўктирган жойга (сув ҳавзасига) келгунча.»
وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، حَدَّثَنِي عُقَيْلُ بْنُ، خَالِدٍ ح وَحَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَالْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، بِإِسْنَادِ يُونُسَ نَحْوَ حَدِيثِهِ .
Менга Абдулмалик ибн Шуъайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, менга отам бобомдан ривоят қилди, менга Уқайл ибн Холид ривоят қилди, (ҳ) бизга Амр ан-Ноқид ва ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ҳам Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъддан ривоят қилдилар, бизга отам Солиҳдан, Юнуснинг исноди ила унинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، قَالَ قَالَ الأَعْرَجُ وَغَيْرُهُ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَيْتُ ابْنَ أَبِي قُحَافَةَ يَنْزِعُ " . بِنَحْوِ حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ .
Бизга ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар, улар: бизга Яъқуб ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан ривоят қилди дедилар. У деди: Аъраж ва бошқалар айтдиларки, Абу Ҳурайра деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Мен Ибн Абу Қуҳофани (сув) тортаётганини кўрдим» — Зуҳрийнинг ҳадисига ўхшаш.
حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَمِّي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ أَبَا يُونُسَ، مَوْلَى أَبِي هُرَيْرَةَ حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ أُرِيتُ أَنِّي أَنْزِعُ عَلَى حَوْضِي أَسْقِي النَّاسَ فَجَاءَنِي أَبُو بَكْرٍ فَأَخَذَ الدَّلْوَ مِنْ يَدِي لِيُرَوِّحَنِي فَنَزَعَ دَلْوَيْنِ وَفِي نَزْعِهِ ضُعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ فَجَاءَ ابْنُ الْخَطَّابِ فَأَخَذَ مِنْهُ فَلَمْ أَرَ نَزْعَ رَجُلٍ قَطُّ أَقْوَى مِنْهُ حَتَّى تَوَلَّى النَّاسُ وَالْحَوْضُ مَلآنُ يَتَفَجَّرُ " .
Менга Аҳмад ибн Абдураҳмон ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга амаким Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр ибнул-Ҳорис хабар бердики, Абу Ҳурайранинг озод қилган қули Абу Юнус унга Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Мен ухлаб ётганимда, менга ўзимни ўз ҳавзам бошида (сув) тортиб, одамларни суғораётганимни кўрсатилди. Бас, менга Абу Бакр келди ва мени дам олдириш учун челакни қўлимдан олди-да, икки челак тортди, унинг тортишида заифлик бор эди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Сўнг Ибн Хаттоб келди ва ундан олди. Мен ҳеч қачон бирорта кишининг ундан кучлироқ тортганини кўрмадим, ҳатто одамлар тарқагунча, ҳолбуки ҳавз тўлиб, остига оқиб турган эди.»
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ سَالِمٍ، عَنْ سَالِمِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُرِيتُ كَأَنِّي أَنْزِعُ بِدَلْوِ بَكْرَةٍ عَلَى قَلِيبٍ فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ فَنَزَعَ نَزْعًا ضَعِيفًا وَاللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَغْفِرُ لَهُ ثُمَّ جَاءَ عُمَرُ فَاسْتَقَى فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَفْرِي فَرْيَهُ حَتَّى رَوِيَ النَّاسُ وَضَرَبُوا الْعَطَنَ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилдилар — лафз Абу Бакрники — улар: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди, менга Абу Бакр ибн Солим Солим ибн Абдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Менга гўё бир қудуқ устида ғалтакли челак билан (сув) тортаётгандек кўрсатилди. Бас, Абу Бакр келди-да, бир ёки икки челак тортди, заиф тортди — Аллаҳ табарока ва таоло уни мағфират қилсин. Сўнг Умар келди ва сув тортди, у катта челакка айланди. Мен одамлар ичидан унинг каби моҳир тортадиган бирорта доҳини кўрмадим, ҳатто одамлар тўйиб, туяларини чўктирган (ҳавзага) келгунча.»
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رُؤْيَا، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ رضى الله عنهما بِنَحْوِ حَدِيثِهِمْ .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, менга Мусо ибн Уқба Солим ибн Абдуллаҳдан, у отасидан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Абу Бакр ва Умар ибн Хаттоб розияллаҳу анҳумо ҳақидаги туши тўғрисида уларнинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، وَابْنِ الْمُنْكَدِرِ، سَمِعَا جَابِرًا، يُخْبِرُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، وَعَمْرٍو، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " دَخَلْتُ الْجَنَّةَ فَرَأَيْتُ فِيهَا دَارًا أَوْ قَصْرًا فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا فَقَالُوا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ . فَأَرَدْتُ أَنْ أَدْخُلَ . فَذَكَرْتُ غَيْرَتَكَ " . فَبَكَى عُمَرُ وَقَالَ أَىْ رَسُولَ اللَّهِ أَوَعَلَيْكَ يُغَارُ
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Суфён Амрдан ва Ибнул-Мункадирдан ривоят қилди — улар Жобирнинг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар бераётганини эшитдилар, (ҳ) бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ҳам ривоят қилди — лафз уники — бизга Суфён ибн Уяйна Ибнул-Мункадирдан ва Амрдан, улар Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдилар. У деди: «Мен жаннатга кирдим ва унда бир уй ёки қаср кўрдим. ‹Бу кимники?› дедим. Улар: ‹Умар ибн Хаттобники› дедилар. Мен кирмоқчи бўлдим, лекин сенинг рашкингни эслаб қолдим.» Бас, Умар йиғлаб деди: «Эй Расулуллаҳ, сенга ҳам рашк қилинармиди?»
وَحَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، وَابْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، سَمِعَ جَابِرًا، ح وَحَدَّثَنَاهُ عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، سَمِعْتُ جَابِرًا، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِ حَدِيثِ ابْنِ نُمَيْرٍ وَزُهَيْرٍ .
Буни бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилди, бизга Суфён Амрдан ва Ибнул-Мункадирдан, улар Жобирдан ривоят қилдилар, (ҳ) бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Суфён Амрдан ривоят қилди, у Жобирни эшитди, (ҳ) буни бизга Амр ан-Ноқид ҳам ривоят қилди, бизга Суфён Ибнул-Мункадирдан ривоят қилди, у: Жобирни эшитдим деди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан — Ибн Нумайр ва Зуҳайрнинг ҳадиси мисли ривоят қилди.
حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ إِذْ رَأَيْتُنِي فِي الْجَنَّةِ فَإِذَا امْرَأَةٌ تَوَضَّأُ إِلَى جَانِبِ قَصْرٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا فَقَالُوا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ . فَذَكَرْتُ غَيْرَةَ عُمَرَ فَوَلَّيْتُ مُدْبِرًا " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَبَكَى عُمَرُ وَنَحْنُ جَمِيعًا فِي ذَلِكَ الْمَجْلِسِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ عُمَرُ بِأَبِي أَنْتَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَعَلَيْكَ أَغَارُ وَحَدَّثَنِيهِ عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَحَسَنٌ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ، إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар бердики, Ибн Шиҳоб унга Саъийд ибнул-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар бердики, у деди: «Мен ухлаб ётганимда, ўзимни жаннатда кўрдим. Бир аёл бир қаср ёнида таҳорат қилаётган эди. ‹Бу кимники?› дедим. Улар: ‹Умар ибн Хаттобники› дедилар. Мен Умарнинг рашкини эслаб, орқамга қайтдим.» Абу Ҳурайра деди: Бас, биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга ўша мажлисда бўлганимизда, Умар йиғлади-да, сўнг деди: «Отам сенга фидо бўлсин, эй Расулуллаҳ, сенга ҳам рашк қилармидим?» Буни менга Амр ан-Ноқид ва Ҳасан ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилдилар, улар: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан, шу иснод ила унинг мисли ривоят қилди дедилар.
حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ إِذْ رَأَيْتُنِي فِي الْجَنَّةِ فَإِذَا امْرَأَةٌ تَوَضَّأُ إِلَى جَانِبِ قَصْرٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا فَقَالُوا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ . فَذَكَرْتُ غَيْرَةَ عُمَرَ فَوَلَّيْتُ مُدْبِرًا " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَبَكَى عُمَرُ وَنَحْنُ جَمِيعًا فِي ذَلِكَ الْمَجْلِسِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ عُمَرُ بِأَبِي أَنْتَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَعَلَيْكَ أَغَارُ وَحَدَّثَنِيهِ عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَحَسَنٌ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ، إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар бердики, Ибн Шиҳоб унга Саъийд ибнул-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар бердики, у деди: «Мен ухлаб ётганимда, ўзимни жаннатда кўрдим. Бир аёл бир қаср ёнида таҳорат қилаётган эди. ‹Бу кимники?› дедим. Улар: ‹Умар ибн Хаттобники› дедилар. Мен Умарнинг рашкини эслаб, орқамга қайтдим.» Абу Ҳурайра деди: Бас, биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга ўша мажлисда бўлганимизда, Умар йиғлади-да, сўнг деди: «Отам сенга фидо бўлсин, эй Расулуллаҳ, сенга ҳам рашк қилармидим?» Буни менга Амр ан-Ноқид ва Ҳасан ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилдилар, улар: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан, шу иснод ила унинг мисли ривоят қилди дедилар.
حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ أَبِي مُزَاحِمٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ يَعْنِي ابْنَ سَعْدٍ، ح وَحَدَّثَنَا حَسَنٌ، الْحُلْوَانِيُّ وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ قَالَ عَبْدٌ أَخْبَرَنِي وَقَالَ، حَسَنٌ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ زَيْدٍ أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَاهُ سَعْدًا قَالَ اسْتَأْذَنَ عُمَرُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ نِسَاءٌ مِنْ قُرَيْشٍ يُكَلِّمْنَهُ وَيَسْتَكْثِرْنَهُ عَالِيَةً أَصْوَاتُهُنَّ فَلَمَّا اسْتَأْذَنَ عُمَرُ قُمْنَ يَبْتَدِرْنَ الْحِجَابَ فَأَذِنَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضْحَكُ فَقَالَ عُمَرُ أَضْحَكَ اللَّهُ سِنَّكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " عَجِبْتُ مِنْ هَؤُلاَءِ اللاَّتِي كُنَّ عِنْدِي فَلَمَّا سَمِعْنَ صَوْتَكَ ابْتَدَرْنَ الْحِجَابَ " . قَالَ عُمَرُ فَأَنْتَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَقُّ أَنْ يَهَبْنَ . ثُمَّ قَالَ عُمَرُ أَىْ عَدُوَّاتِ أَنْفُسِهِنَّ أَتَهَبْنَنِي وَلاَ تَهَبْنَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْنَ نَعَمْ أَنْتَ أَغْلَظُ وَأَفَظُّ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا لَقِيَكَ الشَّيْطَانُ قَطُّ سَالِكًا فَجًّا إِلاَّ سَلَكَ فَجًّا غَيْرَ فَجِّكَ " .
Бизга Мансур ибн Абу Музоҳим ривоят қилди, бизга Иброҳим, яъни Ибн Саъд ривоят қилди, (ҳ) бизга Ҳасан ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилдилар. Абд: менга хабар берди деди, Ҳасан: бизга Яъқуб — у Иброҳим ибн Саъднинг ўғли — ривоят қилди деди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Абдулҳамид ибн Абдураҳмон ибн Зайд хабар бердики, Муҳаммад ибн Саъд ибн Абу Ваққос унга хабар бердики, унинг отаси Саъд деди: Умар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига киришга изн сўради, у зотнинг олдиларида Қурайшдан бўлган аёллар у зот билан гаплашиб, кўп сўраётган, овозларини кўтариб ўтирган эдилар. Умар изн сўраганда, улар шошилиб ҳижобга (парда ортига) ўтдилар. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга изн бердилар, ҳолбуки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кулиб турган эдилар. Умар: «Аллаҳ тишингни кулдирсин (хурсанд қилсин), эй Расулуллаҳ» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Менинг олдимда бўлган бу аёллардан ажабландим — сенинг овозингни эшитишлари биланоқ шошилиб ҳижобга ўтдилар.» Умар: «Эй Расулуллаҳ, сен улардан ҳайиқишларига ҳақлироқсан» деди. Сўнг Умар: «Эй нафсларининг душманлари, мендан ҳайиқасиз-у, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳайиқмайсизми?» деди. Улар: «Ҳа, сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга қараганда қаттиқроқ ва дағалроқсан» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Нафсим қўлида бўлган Зотга қасамки, шайтон сени бирор йўлда юриб кетаётган ҳолда учратса, албатта сенинг йўлингдан бошқа йўлга ўтиб кетади.»
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مَعْرُوفٍ، حَدَّثَنَا بِهِ عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنِي سُهَيْلٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، جَاءَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ نِسْوَةٌ قَدْ رَفَعْنَ أَصْوَاتَهُنَّ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا اسْتَأْذَنَ عُمَرُ ابْتَدَرْنَ الْحِجَابَ . فَذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ .
Бизга Ҳорун ибн Маъруф ривоят қилди, буни бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, менга Суҳайл отасидан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердики, Умар ибн Хаттоб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келди, у зотнинг олдиларида овозларини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг овозларидан баланд кўтарган аёллар бор эди. Умар изн сўраганда, улар шошилиб ҳижобга ўтдилар. Бас, Зуҳрийнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди.
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، بْنِ سَعْدٍ عَنْ أَبِيهِ، سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ " قَدْ كَانَ يَكُونُ فِي الأُمَمِ قَبْلَكُمْ مُحَدَّثُونَ فَإِنْ يَكُنْ فِي أُمَّتِي مِنْهُمْ أَحَدٌ فَإِنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ مِنْهُمْ " . قَالَ ابْنُ وَهْبٍ تَفْسِيرُ مُحَدَّثُونَ مُلْهَمُونَ .
Менга Абут-Тоҳир Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб Иброҳим ибн Саъддан, у отаси Саъд ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Оишадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у зот шундай дердилар: «Сизлардан олдинги умматларда муҳаддаслар (илҳом бериладиган кишилар) бўларди. Бас, агар менинг умматимда улардан бирор киши бўлса, албатта Умар ибн Хаттоб улардандир.» Ибн Ваҳб деди: «Муҳаддаслар»нинг тафсири «илҳом бериладиганлар» демакдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، كِلاَهُمَا عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, (ҳ) бизга Амр ан-Ноқид ва Зуҳайр ибн Ҳарб ҳам ривоят қилдилар, улар: бизга Ибн Уяйна ривоят қилди дедилар — ҳар иккаласи Ибн Ажлондан, у Саъд ибн Иброҳимдан, шу иснод ила унинг мисли ривоят қилдилар.
حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ الْعَمِّيُّ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ، قَالَ جُوَيْرِيَةُ بْنُ أَسْمَاءَ أَخْبَرَنَا عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ عُمَرُ وَافَقْتُ رَبِّي فِي ثَلاَثٍ فِي مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ وَفِي الْحِجَابِ وَفِي أُسَارَى بَدْرٍ .
Бизга Уқба ибн Мукрам ал-Аммий ривоят қилди, бизга Саъийд ибн Омир ривоят қилди, Жувайрия ибн Асмў деди: бизга Нофиъдан, у Ибн Умардан хабар берди. У деди: Умар деди: Мен Роббимга уч нарсада мувофиқ келдим: Мақоми Иброҳим ҳақида, ҳижоб (парда) ҳақида ва Бадр асирлари ҳақида.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أُبَىٍّ ابْنُ سَلُولَ جَاءَ ابْنُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ أَنْ يُعْطِيَهُ قَمِيصَهُ أَنْ يُكَفِّنَ فِيهِ أَبَاهُ فَأَعْطَاهُ ثُمَّ سَأَلَهُ أَنْ يُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَامَ عُمَرُ فَأَخَذَ بِثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتُصَلِّي عَلَيْهِ وَقَدْ نَهَاكَ اللَّهُ أَنْ تُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا خَيَّرَنِيَ اللَّهُ فَقَالَ { اسْتَغْفِرْ لَهُمْ أَوْ لاَ تَسْتَغْفِرْ لَهُمْ إِنْ تَسْتَغْفِرْ لَهُمْ سَبْعِينَ مَرَّةً} وَسَأَزِيدُ عَلَى سَبْعِينَ " . قَالَ إِنَّهُ مُنَافِقٌ . فَصَلَّى عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { وَلاَ تُصَلِّ عَلَى أَحَدٍ مِنْهُمْ مَاتَ أَبَدًا وَلاَ تَقُمْ عَلَى قَبْرِهِ} .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилди. У деди: Абдуллаҳ ибн Убай ибн Салул вафот этганида, унинг ўғли Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келди ва у зотдан отасини ўраб кафанлаш учун кўйлакларини беришларини сўради. У зот уни бердилар. Сўнг у зотдан унга (жаноза) намози ўқиб беришларини сўради. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга намоз ўқиш учун турдилар. Бас, Умар туриб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кийимларидан ушлади-да: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳ сизни унга намоз ўқишдан қайтарган бўла туриб, унга намоз ўқийсизми?» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Аллаҳ мени фақат ихтиёрли қилди ва деди: ‹Улар учун мағфират сўра ёки мағфират сўрама — агар улар учун етмиш марта мағфират сўрасанг ҳам...›. Мен эса етмишдан ҳам ошираман.» Умар: «У мунофиқ-ку!» деди. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга намоз ўқидилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: ‹Улардан вафот этган бирортасига ҳеч қачон намоз ўқима ва қабри устида турма› (оятини) нозил қилди.
وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ الْقَطَّانُ - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ فِي مَعْنَى حَدِيثِ أَبِي أُسَامَةَ وَزَادَ قَالَ فَتَرَكَ الصَّلاَةَ عَلَيْهِمْ .
Буни бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Убайдуллаҳ ибн Саъийд ҳам ривоят қилдилар, улар: бизга Яҳё — у Қаттон — Убайдуллаҳдан, шу иснод ила Абу Усоманинг ҳадиси маъносида ривоят қилди дедилар ва у шуни қўшди: деди: Бас, у зот уларга (мунофиқларга) намоз ўқишни тарк қилдилар.