حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَمْرٍو الأَشْعَثِيُّ، وَأَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، وَأَبُو كُرَيْبٍ مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - قَالَ أَبُو الرَّبِيعِ حَدَّثَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ وُضِعَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ عَلَى سَرِيرِهِ فَتَكَنَّفَهُ النَّاسُ يَدْعُونَ وَيُثْنُونَ وَيُصَلُّونَ عَلَيْهِ قَبْلَ أَنْ يُرْفَعَ وَأَنَا فِيهِمْ - قَالَ - فَلَمْ يَرُعْنِي إِلاَّ بِرَجُلٍ قَدْ أَخَذَ بِمَنْكِبِي مِنْ وَرَائِي فَالْتَفَتُّ إِلَيْهِ فَإِذَا هُوَ عَلِيُّ فَتَرَحَّمَ عَلَى عُمَرَ وَقَالَ مَا خَلَّفْتَ أَحَدًا أَحَبَّ إِلَىَّ أَنْ أَلْقَى اللَّهَ بِمِثْلِ عَمَلِهِ مِنْكَ وَايْمُ اللَّهِ إِنْ كُنْتُ لأَظُنُّ أَنْ يَجْعَلَكَ اللَّهُ مَعَ صَاحِبَيْكَ وَذَاكَ أَنِّي كُنْتُ أُكَثِّرُ أَسْمَعُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " جِئْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَدَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَخَرَجْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ " . فَإِنْ كُنْتُ لأَرْجُو أَوْ لأَظُنُّ أَنْ يَجْعَلَكَ اللَّهُ مَعَهُمَا .
Бизга Саъийд ибн Амр ал-Ашъасий ва Абур-Робийъ ал-Атакий ва Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Алў ривоят қилдилар — лафз Абу Курайбники. Абур-Робийъ: бизга ривоят қилди, деди; бошқа иккаласи: бизга хабар берди, дедилар — Ибнул-Муборак Умар ибн Саъийд ибн Абу Ҳусайндан, у Ибн Абу Мулайкадан ривоят қилди. У деди: Ибн Аббоснинг шундай деяётганини эшитдим: Умар ибн Хаттоб ўз сўри устига қўйилди, одамлар уни ўраб олдилар, у кўтарилишидан олдин дуо қилиб, мақтаб, унга намоз ўқиётган эдилар, мен ҳам улар орасида эдим. Деди: Мени фақат ортимдан елкамдан ушлаган бир кишигина чўчитди. Унга қайтиб қарасам, у Алий экан. У Умарга раҳмат тилаб деди: «Сен ортингда мен Аллаҳга унинг амалига ўхшаш амал билан рўпарў бўлишимни ўзингдан кўра кўпроқ яхши кўрадиган бирор кишини қолдирмадинг. Аллаҳга қасамки, мен Аллаҳ сени икки йўлдошинг билан бирга қилади деб гумон қилардим. Бунинг сабаби шуки, мен кўп марта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Мен ва Абу Бакр ва Умар келдик, мен ва Абу Бакр ва Умар кирдик, мен ва Абу Бакр ва Умар чиқдик› деяётганини эшитардим. Бас, мен албатта Аллаҳ сени улар билан бирга қилади деб умид қилар ёки гумон қилардим.»