حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ سَالِمٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُرِيتُ فِي الْمَنَامِ أَنِّي أَنْزِعُ بِدَلْوِ بَكْرَةٍ عَلَى قَلِيبٍ، فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ نَزْعًا ضَعِيفًا، وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ، ثُمَّ جَاءَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا، فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا يَفْرِي فَرِيَّهُ حَتَّى رَوِيَ النَّاسُ وَضَرَبُوا بِعَطَنٍ ". قَالَ ابْنُ جُبَيْرٍ الْعَبْقَرِيُّ عِتَاقُ الزَّرَابِيِّ. وَقَالَ يَحْيَى الزَّرَابِيُّ الطَّنَافِسُ لَهَا خَمْلٌ رَقِيقٌ {مَبْثُوثَةٌ} كَثِيرَةٌ.
Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр бизга айтди, Муҳаммад ибн Бишр бизга айтди, Убайдуллаҳ бизга айтди, у деди: Абу Бакр ибн Солим менга айтди, Солимдан, Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Менга тушимда кўрсатилдики, мен бир чарх (ғалтак)ли челак билан бир қудуқ (устида) тортаяпман. Шунда Абу Бакр келди ва бир ёки икки челак заиф тортди — Аллаҳ уни мағфират қилсин. Сўнг Умар ибнул-Хаттоб келди, у (челак) катта челакка айланди. Мен унинг ишини (шундай моҳирона) қиладиган бир доно (абқарий)ни кўрмадим, токи одамлар қонди ва (сувлоққа) чўкди». Ибн Жубайр деди: Абқарий — энг аъло (нодир) гиламлар. Яҳё деди: Заробий — нозик тукли гиламлар; {мабсуса} — кўп (сочилган).