حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْخُلُ عَلَى أُمِّ حَرَامٍ بِنْتِ مِلْحَانَ فَتُطْعِمُهُ وَكَانَتْ أُمُّ حَرَامٍ تَحْتَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ فَدَخَلَ عَلَيْهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا فَأَطْعَمَتْهُ وَجَلَسَتْ تَفْلِي رَأْسَهُ فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ قَالَتْ فَقُلْتُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ يَرْكَبُونَ ثَبَجَ هَذَا الْبَحْرِ مُلُوكٌ عَلَى الأَسِرَّةِ أَوْ مِثْلُ الْمُلُوكِ عَلَى الأَسِرَّةِ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ . فَدَعَا لَهَا ثُمَّ وَضَعَ رَأْسَهُ فَنَامَ ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ قَالَتْ فَقُلْتُ لَهُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ " . نَحْوَ مَا قَالَ فِي الأَوَّلِ قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ . قَالَ " أَنْتِ مِنَ الأَوَّلِينَ " . قَالَ فَرَكِبَتْ أُمُّ حَرَامٍ الْبَحْرَ فِي زَمَانِ مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ فَصُرِعَتْ عَنْ دَابَّتِهَا حِينَ خَرَجَتْ مِنَ الْبَحْرِ فَهَلَكَتْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأُمُّ حَرَامٍ بِنْتُ مِلْحَانَ هِيَ أُخْتُ أُمِّ سُلَيْمٍ وَهِيَ خَالَةُ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан эшитдики, у шундай дерди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Умм Ҳаром бинти Милҳоннинг олдига кириб турардилар, у (Умм Ҳаром) У зотни таомлантирарди. Умм Ҳаром Убада ибн ас-Сомитнинг (никоҳида) эди. Бир куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига кирдилар, у У зотни таомлантирди ва бошларини (титиб) тараб ўтирди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ухлаб қолдилар, сўнг кулиб уйғондилар. (Умм Ҳаром) деди: мен: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?» дедим. У: «Умматимдан бир неча киши Аллаҳ йўлида ғазот қилувчилар бўлиб менга кўрсатилди; улар бу денгизнинг тўлқинларини ёриб (кемада) сузаётган, тахтлардаги шоҳлар каби — ёки тахтлардаги шоҳларга ўхшаш эдилар,» дедилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга мени улардан қилишини дуо қилинг,» дедим. У унга дуо қилдилар, сўнг бошларини қўйиб ухладилар, кейин яна кулиб уйғондилар. (Умм Ҳаром) деди: мен унга: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?» дедим. У: «Умматимдан бир неча киши Аллаҳ йўлида ғазот қилувчилар бўлиб менга кўрсатилди,» деб аввалгисида айтганига ўхшаш (гапни) айтдилар. (Умм Ҳаром) деди: мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга мени улардан қилишини дуо қилинг,» дедим. У: «Сен аввалгилардан (биринчи гуруҳдан)сан,» дедилар. (Рови) деди: Умм Ҳаром Муовия ибн Абу Суфён замонида денгизга (ғазотга) чиқди. Денгиздан чиққанида уловидан йиқилиб, ҳалок бўлди (вафот этди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Умм Ҳаром бинти Милҳон — Умм Сулаймнинг синглиси бўлиб, Анас ибн Моликнинг холасидир.