حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي، طَلْحَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْخُلُ عَلَى أُمِّ حَرَامٍ بِنْتِ مِلْحَانَ فَتُطْعِمُهُ وَكَانَتْ أُمُّ حَرَامٍ تَحْتَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ فَدَخَلَ عَلَيْهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا فَأَطْعَمَتْهُ ثُمَّ جَلَسَتْ تَفْلِي رَأْسَهُ فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ قَالَتْ فَقُلْتُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ يَرْكَبُونَ ثَبَجَ هَذَا الْبَحْرِ مُلُوكًا عَلَى الأَسِرَّةِ أَوْ مِثْلَ الْمُلُوكِ عَلَى الأَسِرَّةِ " . يَشُكُّ أَيَّهُمَا قَالَ قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ فَدَعَا لَهَا ثُمَّ وَضَعَ رَأْسَهُ فَنَامَ ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ قَالَتْ فَقُلْتُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ " . كَمَا قَالَ فِي الأُولَى قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهَ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ قَالَ " أَنْتِ مِنَ الأَوَّلِينَ " . فَرَكِبَتْ أُمُّ حَرَامٍ بِنْتُ مِلْحَانَ الْبَحْرَ فِي زَمَنِ مُعَاوِيَةَ فَصُرِعَتْ عَنْ دَابَّتِهَا حِينَ خَرَجَتْ مِنَ الْبَحْرِ فَهَلَكَتْ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у: «Моликка Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилингани ҳақида) ўқиб бердим» деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Умм Ҳаром бинт Милҳоннинг олдига кирар эдилар, у эса у зотни таомлантирар эди. Умм Ҳаром Убода ибн ас-Сомитнинг (никоҳи) остида эди. Бир куни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига кирдилар, у зотни таомлантирди, сўнг ўтириб бошларини тита бошлади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ухлаб қолдилар, сўнг кулиб уйғондилар. (Умм Ҳаром) айтди: Мен: «Эй Расулуллаҳ, сизни нима кулдирмоқда?» дедим. У: «Умматимдан бир қавм менга кўрсатилди — улар Аллаҳ йўлида ғазот қилгувчилар бўлиб, бу денгизнинг ўртасини тахтлардаги подшоҳлардек ёки тахтлардаги подшоҳларга ўхшаб миниб борадилар» дедилар. (Рови) иккаласидан қайсини айтганида шубҳа қилади. (Умм Ҳаром) айтди: Мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга мени улардан қилишини дуо қилинг» дедим. У зот унга дуо қилдилар, сўнг бошларини қўйиб ухлаб қолдилар, сўнг яна кулиб уйғондилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, сизни нима кулдирмоқда?» дедим. У: «Умматимдан бир қавм менга кўрсатилди — Аллаҳ йўлида ғазот қилгувчилар» дедилар — биринчисида айтганидек. Мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга мени улардан қилишини дуо қилинг» дедим. У: «Сен биринчилардансан» дедилар. Сўнгра Умм Ҳаром бинт Милҳон Муовия замонида денгизга (ғазотга) чиқди ва денгиздан чиққанида уловидан йиқилиб ҳалок бўлди.