حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ، فَأَخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِرَأْسِي مِنْ وَرَائِي، فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ، فَصَلَّى وَرَقَدَ فَجَاءَهُ الْمُؤَذِّنُ، فَقَامَ وَصَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ.
Қутайба ибн Саъид бизга айтди: Довуд бизга айтди, Амр ибн Динордан, у Ибн Аббоснинг озоди Курайбдан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Мен бир кечаси Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан намоз ўқидим, у зотнинг чап томонида турдим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам орқамдан бошимдан ушлаб мени ўнг томонига ўтқаздилар. Сўнг намоз ўқиб ухладилар. Муаззин келди, у зот туриб намоз ўқидилар, таҳорат қилмадилар.