حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي مُزَرِّدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَلَقَ اللَّهُ الْخَلْقَ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْهُ قَامَتِ الرَّحِمُ فَقَالَ مَهْ. قَالَتْ هَذَا مَقَامُ الْعَائِذِ بِكَ مِنَ الْقَطِيعَةِ. فَقَالَ أَلاَ تَرْضَيْنَ أَنْ أَصِلَ مَنْ وَصَلَكِ، وَأَقْطَعَ مَنْ قَطَعَكِ قَالَتْ بَلَى يَا رَبِّ. قَالَ فَذَلِكِ لَكِ ". ثُمَّ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ {فَهَلْ عَسَيْتُمْ إِنْ تَوَلَّيْتُمْ أَنْ تُفْسِدُوا فِي الأَرْضِ وَتُقَطِّعُوا أَرْحَامَكُمْ}
Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Аллаҳ махлуқотни яратди; ундан фароғ топгач (тугатгач), раҳм (қариндошлик) туриб: ‹(Тўхта)!› деди. (Аллаҳ): ‹Нима?› деди. У: ‹Бу — Сендан (қариндошликни) узишдан паноҳ сўровчининг мақомидир› деди. У: ‹Сени улаган(киши)ни Мен улашимга, сени узган(киши)ни Мен узишимга рози бўлмайсанми?› деди. У: ‹Ҳа, эй Роббим› деди. У: ‹Бас, бу — сенга(берилди)› деди" деди. Кейин Абу Ҳурайра: «Агар (ҳокимиятдан) юз ўгирсангиз, ерда бузғунчилик қилишингиз ва қариндошлик(ришта)ларингизни узишингиз мумкинми?» (оятни) ўқиди.