حَدَّثَنَا الْمَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ مِنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ، وَسُورَةٍ سُورَةٍ، وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا.
Маккий ибн Иброҳим бизга айтди, Ҳишомдан, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам пешин ва асрнинг (дастлабки) икки ракатида Китобнинг фотиҳаси (Фотиҳа) ва биттадан сурани ўқир, гоҳида бизга оятни (овозини) эшиттирар эдилар.