حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ الثَّقَفِيُّ، قَالَ سَأَلْتُ أَنَسًا وَنَحْنُ غَادِيَانِ مِنْ مِنًى إِلَى عَرَفَاتٍ عَنِ التَّلْبِيَةِ كَيْفَ كُنْتُمْ تَصْنَعُونَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ كَانَ يُلَبِّي الْمُلَبِّي لاَ يُنْكَرُ عَلَيْهِ، وَيُكَبِّرُ الْمُكَبِّرُ فَلاَ يُنْكَرُ عَلَيْهِ.
Абу Нуъайм бизга айтди: Молик ибн Анас бизга айтди: Муҳаммад ибн Абу Бакр Сақафий менга айтди: У деди: Мен Анасдан — биз Минодан Арафотга кетаётганимизда — талбия ҳақида сўрадим: ‹Сиз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан қандай қилар эдингиз?› У: ‹Талбия айтувчи талбия айтар, унга инкор қилинмас эди; такбир айтувчи такбир айтар, унга инкор қилинмас эди›, деди.