حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ بُحَيْنَةَ، قَالَ صَلَّى لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكْعَتَيْنِ مِنْ بَعْضِ الصَّلَوَاتِ ثُمَّ قَامَ فَلَمْ يَجْلِسْ فَقَامَ النَّاسُ مَعَهُ فَلَمَّا قَضَى صَلاَتَهُ وَنَظَرْنَا تَسْلِيمَهُ كَبَّرَ فَسَجَدَ سَجْدَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ قَبْلَ التَّسْلِيمِ ثُمَّ سَلَّمَ .
Абдуллаҳ ибн Буҳайна айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга баъзи намозлардан икки ракат ўқиди, кейин (қаъдага ўтирмай) турди ва ўтирмади; одамлар (ҳам) у билан турди. Намозини тугатиб, биз унинг саломини кутарган пайтимизда, у такбир айтт ва — саломдан олдин — ўтирган ҳолда икки сажда қилди, кейин салом берди.