وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا ابْنُ رُمْحٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ بُحَيْنَةَ الأَسْدِيِّ، حَلِيفِ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَامَ فِي صَلاَةِ الظُّهْرِ وَعَلَيْهِ جُلُوسٌ فَلَمَّا أَتَمَّ صَلاَتَهُ سَجَدَ سَجْدَتَيْنِ يُكَبِّرُ فِي كُلِّ سَجْدَةٍ وَهُوَ جَالِسٌ قَبْلَ أَنْ يُسَلِّمَ وَسَجَدَهُمَا النَّاسُ مَعَهُ مَكَانَ مَا نَسِيَ مِنَ الْجُلُوسِ .
Абдуллаҳ ибн Буҳайна ал-Асадий — Бани Абдул-Мутталибнинг ҳалифи (иттифоқчиси) (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин намозида (иккинчи ракатда қаъдада) — унинг устида ўтириш (вожиб) бўлган ҳолда — туриб кетди; намозини тўлиқ қилгач, ҳар саждада такбир айтиб, салом беришдан олдин — ўтирган ҳолда — икки сажда қилди; одамлар ҳам унутилган ўтиришнинг ўрнига у билан уларни (икки саждани) сажда қилдилар.