وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ، وَأَبُو بَكْرٍ ابْنَا أَبِي شَيْبَةَ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ جَمِيعًا عَنْ جَرِيرٍ، - قَالَ عُثْمَانُ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، - عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ إِبْرَاهِيمُ زَادَ أَوْ نَقَصَ - فَلَمَّا سَلَّمَ قِيلَ لَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَدَثَ فِي الصَّلاَةِ شَىْءٌ قَالَ " وَمَا ذَاكَ " . قَالُوا صَلَّيْتَ كَذَا وَكَذَا - قَالَ - فَثَنَى رِجْلَيْهِ وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَسَجَدَ سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ فَقَالَ " إِنَّهُ لَوْ حَدَثَ فِي الصَّلاَةِ شَىْءٌ أَنْبَأْتُكُمْ بِهِ وَلَكِنْ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ أَنْسَى كَمَا تَنْسَوْنَ فَإِذَا نَسِيتُ فَذَكِّرُونِي وَإِذَا شَكَّ أَحَدُكُمْ فِي صَلاَتِهِ فَلْيَتَحَرَّ الصَّوَابَ فَلْيُتِمَّ عَلَيْهِ ثُمَّ لْيَسْجُدْ سَجْدَتَيْنِ " .
Алқама айтди: Абдуллаҳ (ибн Масъуд): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқиди — Иброҳим: зиёда қилди ёки камайтирди (деди) — салом бергач, унга: "Эй Расулуллаҳ, намозда бирор (янги) нарса юз бердими?" дейилди. У: "У нима?" деди. Улар: "Сен шунча-шунча ўқидинг" дедилар. (Равий:) У икки оёғини йиғди ва қиблага юзланди, кейин икки сажда қилди, кейин салом берди; кейин бизга юзи билан юзланиб: "Агар намозда бирор нарса юз берганида — мен сизларга уни хабар берар эдим; лекин мен фақат бир башарман — сизлар унутгандек унутаман; бас мен унутсам — менга эслатинглар; сиздан бирингиз намозида шубҳага тушса — тўғрини изласин (таҳаррий қилсин) ва унинг устига тўлиқ қилсин, кейин икки сажда қилсин" деди.