حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ الْهَادِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مِنَ الْكَبَائِرِ شَتْمُ الرَّجُلِ وَالِدَيْهِ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ يَشْتِمُ الرَّجُلُ وَالِدَيْهِ قَالَ " نَعَمْ يَسُبُّ أَبَا الرَّجُلِ فَيَسُبُّ أَبَاهُ وَيَسُبُّ أُمَّهُ فَيَسُبُّ أُمَّهُ " .
Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Ос (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Кабиралардан — кишининг ўз ота-онасини сўкиши(дир)" деди. Улар: "Эй Расулуллаҳ, киши ўз ота-онасини сўкадими?" дедилар. У: "Ҳа — (киши бошқа) кишининг отасини сўкади, у (ҳам жавобан) унинг отасини сўкади; ва (киши) унинг онасини сўкади, у (ҳам) унинг онасини сўкади (деганчалик гуноҳ)" деди.