وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يُحَدِّثُ عَنْ حَجَّةِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم قَالَ فَأَمَرَنَا إِذَا أَحْلَلْنَا أَنْ نُهْدِيَ وَيَجْتَمِعَ النَّفَرُ مِنَّا فِي الْهَدِيَّةِ وَذَلِكَ حِينَ أَمَرَهُمْ أَنْ يَحِلُّوا مِنْ . حَجِّهِمْ فِي هَذَا الْحَدِيثِ .
Ва менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, бизга Абуз-Зубайр хабар бердики, у Жобир ибн Абдуллаҳни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳажи ҳақида ривоят қилаётганини эшитди, у деди: У бизга (эҳромдан) чиққанимизда ҳадий аташни ва биздан бир неча киши (бир) ҳадияда бирлашишини буюрди. Бу — у (Набий) уларни ҳаждан (эҳромдан) чиқишга буюрган пайтда эди — шу ҳадисда.