وَحَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، وَهْىَ مِنْ وَرَاءِ الْحِجَابِ تُصَفِّقُ وَتَقُولُ كُنْتُ أَفْتِلُ قَلاَئِدَ هَدْىِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدَىَّ ثُمَّ يَبْعَثُ بِهَا وَمَا يُمْسِكُ عَنْ شَىْءٍ مِمَّا يُمْسِكُ عَنْهُ الْمُحْرِمُ حَتَّى يُنْحَرَ هَدْيُهُ
Ва бизга Саид ибн Мансур ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Абу Холид аш-Шаъбийдан, у Масруқдан хабар берди, у деди: Мен Оишани — у парда ортида эди — чапак чалиб (қарсиллатиб) шундай деяётганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳадийининг қиладаларини қўлларим билан эшардим, сўнг у уни жўнатарди, ҳадийи наҳр қилинмагунча муҳрим четланадиган бирор нарсадан четланмасди.