حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي، شَيْبَةَ قَالَ وَجَدْتُ فِي كِتَابِي عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ تَزَوَّجَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِسِتِّ سِنِينَ وَبَنَى بِي وَأَنَا بِنْتُ تِسْعِ سِنِينَ . قَالَتْ فَقَدِمْنَا الْمَدِينَةَ فَوُعِكْتُ شَهْرًا فَوَفَى شَعْرِي جُمَيْمَةً فَأَتَتْنِي أُمُّ رُومَانَ وَأَنَا عَلَى أُرْجُوحَةٍ وَمَعِي صَوَاحِبِي فَصَرَخَتْ بِي فَأَتَيْتُهَا وَمَا أَدْرِي مَا تُرِيدُ بِي فَأَخَذَتْ بِيَدِي فَأَوْقَفَتْنِي عَلَى الْبَابِ . فَقُلْتُ هَهْ هَهْ . حَتَّى ذَهَبَ نَفَسِي فَأَدْخَلَتْنِي بَيْتًا فَإِذَا نِسْوَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقُلْنَ عَلَى الْخَيْرِ وَالْبَرَكَةِ وَعَلَى خَيْرِ طَائِرٍ . فَأَسْلَمَتْنِي إِلَيْهِنَّ فَغَسَلْنَ رَأْسِي وَأَصْلَحْنَنِي فَلَمْ يَرُعْنِي إِلاَّ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضُحًى فَأَسْلَمْنَنِي إِلَيْهِ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, у деди: Мен ўз китобимда Абу Усомадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилганини) топдим, у (Оиша) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга олти ёшимда уйланди ва мен тўққиз ёшли қиз бўлганимда мен билан (никоҳни) бино қилди (қовушди). (Оиша) деди: Биз Мадинага келдик, мен бир ой иситма бўлдим, сочим (елкамгача) ўсиб қолди. Шунда Умму Румон менга — мен ўртоқларим билан арғимчоқда бўлганимда — келди ва мени чақирди. Мен унга бордим, у мендан нима истаётганини билмасдим. У қўлимдан ушлаб, мени эшик олдида тўхтатди. Мен: «Ҳаҳ, ҳаҳ» дедим — токи нафасим жойига тушгунча. Сўнг у мени бир уйга киритди, қарасам, ансорлардан аёллар (бор эди). Улар: «Яхшилик ва барака узра, яхши қуш (омад) узра (келдинг)» дедилар. У мени уларга топширди, улар бошимни ювдилар ва мени тартибга келтирдилар. Шунда мени чошт (зуҳо) пайтида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа нарса чўчитмади (кутилмаганда у келди); улар мени унга топширдилар.