حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنَّا نَعْزِلُ وَالْقُرْآنُ يَنْزِلُ . زَادَ إِسْحَاقُ قَالَ سُفْيَانُ لَوْ كَانَ شَيْئًا يُنْهَى عَنْهُ لَنَهَانَا عَنْهُ الْقُرْآنُ
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — Ишоқ: хабар берди, деди, Абу Бакр: бизга Суфён ривоят қилди, деди — у Амрдан, у Атодан, у Жобирдан (ривоят қилди), у деди: Биз азл қилардик, Қуръан (эса) нозил бўлаётган эди. Ишоқ (шуни) қўшди: Суфён: «Агар у қайтариладиган (ман қилинадиган) нарса бўлганида, Қуръан бизни ундан қайтарган бўларди» деди.