وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، بْنُ جَعْفَرٍ أَخْبَرَنِي رَبِيعَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنِ ابْنِ مُحَيْرِيزٍ، أَنَّهُ قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو صِرْمَةَ عَلَى أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ فَسَأَلَهُ أَبُو صِرْمَةَ فَقَالَ يَا أَبَا سَعِيدٍ هَلْ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُ الْعَزْلَ فَقَالَ نَعَمْ غَزَوْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَزْوَةَ بَلْمُصْطَلِقِ فَسَبَيْنَا كَرَائِمَ الْعَرَبِ فَطَالَتْ عَلَيْنَا الْعُزْبَةُ وَرَغِبْنَا فِي الْفِدَاءِ فَأَرَدْنَا أَنْ نَسْتَمْتِعَ وَنَعْزِلَ فَقُلْنَا نَفْعَلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَظْهُرِنَا لاَ نَسْأَلُهُ . فَسَأَلْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لاَ عَلَيْكُمْ أَنْ لاَ تَفْعَلُوا مَا كَتَبَ اللَّهُ خَلْقَ نَسَمَةٍ هِيَ كَائِنَةٌ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ إِلاَّ سَتَكُونُ " .
Ва бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ибн Саид ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб: бизга Исмоил ибн Жаъфар ривоят қилди, менга Робиа Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у Ибн Муҳайриздан хабар берди, дедилар; у (Ибн Муҳайриз) деди: Мен ва Абу Сирма Абу Саид ал-Худрийнинг ҳузурига кирдик. Абу Сирма ундан сўраб: «Эй Абу Саид, сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни азл ҳақида зикр қилганини эшитганмисан?» деди. У: «Ҳа. Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Банул-Мусталиқ ғазотини қилдик ва арабларнинг насл-насабли аёлларини асир олдик; бизга узлат (оиласизлик) узайди ва биз фидо (товон олишни) хоҳладик (яъни уларни товон учун сақламоқчи бўлдик), шунинг учун (аёллардан) баҳраманд бўлиб, азл қилмоқчи бўлдик. Биз: ‹Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) орамизда турганида, ундан сўрамай (шуни) қиламизми?› дедик. Сўнг биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрадик. У: ‹Буни қилмасангиз, сизларга (зарари) йўқ; Аллаҳ Қиёмат кунигача бўладиган бирор жонни яратишни ёзган бўлса, у албатта бўлади›, деди» деди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْفَرَجِ، مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الزِّبْرِقَانِ، حَدَّثَنَا مُوسَى، بْنُ عُقْبَةَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ فِي مَعْنَى حَدِيثِ رَبِيعَةَ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " فَإِنَّ اللَّهَ كَتَبَ مَنْ هُوَ خَالِقٌ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ " .
Менга Бану Ҳошимнинг озоди (мавлоси) Муҳаммад ибн ал-Фараж ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн аз-Зибриқон ривоят қилди, бизга Мусо ибн Уқба Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан шу иснод билан Робианинг ҳадиси маъносида (ривоят қилди), фақат у: «Албатта Аллаҳ Қиёмат кунигача Ўзи яратадиган кишини ёзиб қўйган» деди.
حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ الضُّبَعِيُّ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ ابْنِ مُحَيْرِيزٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ قَالَ أَصَبْنَا سَبَايَا فَكُنَّا نَعْزِلُ ثُمَّ سَأَلْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ لَنَا " وَإِنَّكُمْ لَتَفْعَلُونَ وَإِنَّكُمْ لَتَفْعَلُونَ وَإِنَّكُمْ لَتَفْعَلُونَ مَا مِنْ نَسَمَةٍ كَائِنَةٍ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ إِلاَّ هِيَ كَائِنَةٌ " .
Менга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо аз-Зубаъий ривоят қилди, бизга Жувайрия Моликдан, у аз-Зуҳрийдан, у Ибн Муҳайриздан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилдики, у унга хабар бериб деди: Биз асир (аёллар)ни олдик ва азл қилардик. Сўнг биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бу ҳақда сўрадик, у бизга: «Сизлар ҳақиқатан шуни қиласизларми? Сизлар шуни қиласизларми? Сизлар шуни қиласизларми? — Қиёмат кунигача бўладиган бирор жон йўқки, у албатта бўлмасин» деди.
وَحَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَنَسِ، بْنِ سِيرِينَ عَنْ مَعْبَدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قُلْتُ لَهُ سَمِعْتَهُ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ نَعَمْ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَلَيْكُمْ أَنْ لاَ تَفْعَلُوا فَإِنَّمَا هُوَ الْقَدَرُ" .
Ва бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, бизга Шуъба Анас ибн Сириндан, у Маъбад ибн Сириндан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди, у деди: Мен унга: «Буни Абу Саиддан эшитганмисан?» дедим. У: «Ҳа, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан» деди, у: «Буни қилмасангиз, сизларга (зарари) йўқ, чунки у фақат қадар (тақдир)дир» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى، بْنُ حَبِيبٍ حَدَّثَنَا خَالِدٌ يَعْنِي ابْنَ الْحَارِثِ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، بْنُ مَهْدِيٍّ وَبَهْزٌ قَالُوا جَمِيعًا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ سِيرِينَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِهِمْ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي الْعَزْلِ " لاَ عَلَيْكُمْ أَنْ لاَ تَفْعَلُوا ذَاكُمْ فَإِنَّمَا هُوَ الْقَدَرُ " . وَفِي رِوَايَةِ بَهْزٍ قَالَ شُعْبَةُ قُلْتُ لَهُ سَمِعْتَهُ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ نَعَمْ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб, иккаласи: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, дедилар; (ҳ) ва бизга Яҳё ибн Ҳабиб ривоят қилди, бизга Холид — яъни ибн ал-Ҳорис — ривоят қилди; (ҳ) ва менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ва Баҳз ривоят қилди — ҳаммаси: бизга Шуъба Анас ибн Сириндан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилди, дедилар; фақат уларнинг ҳадисида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у азл ҳақида: «Буни қилмасангиз, сизларга (зарари) йўқ, чунки у фақат қадардир» деди (дейилган). Баҳзнинг ривоятида: Шуъба: «Мен унга: ‹Буни Абу Саиддан эшитганмисан?› дедим, у: ‹Ҳа›, деди» деди.
وَحَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، وَأَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كَامِلٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - وَهُوَ ابْنُ زَيْدٍ - حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ بِشْرِ بْنِ مَسْعُودٍ، رَدَّهُ إِلَى أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ سُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْعَزْلِ فَقَالَ " لاَ عَلَيْكُمْ أَنْ لاَ تَفْعَلُوا ذَاكُمْ فَإِنَّمَا هُوَ الْقَدَرُ " . قَالَ مُحَمَّدٌ وَقَوْلُهُ " لاَ عَلَيْكُمْ " . أَقْرَبُ إِلَى النَّهْىِ .
Ва менга Абур-Робиъ аз-Заҳроний ва Абу Комил ал-Жаҳдарий — лафз Абу Комилники — ривоят қилиб, иккаласи: бизга Ҳаммод — у ибн Зайд — ривоят қилди, бизга Айюб Муҳаммаддан, у Абдурраҳмон ибн Бишр ибн Масъуддан ривоят қилди — уни Абу Саид ал-Худрийга қайтариб (нисбат бериб) — у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан азл ҳақида сўралди, у: «Буни қилмасангиз, сизларга (зарари) йўқ, чунки у фақат қадардир» деди. Муҳаммад: «Унинг ‹сизларга (зарари) йўқ› дегани қайтаришга (ман қилишга) яқинроқдир» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ بِشْرٍ الأَنْصَارِيِّ، . قَالَ فَرَدَّ الْحَدِيثَ حَتَّى رَدَّهُ إِلَى أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ ذُكِرَ الْعَزْلُ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " وَمَا ذَاكُمْ " . قَالُوا الرَّجُلُ تَكُونُ لَهُ الْمَرْأَةُ تُرْضِعُ فَيُصِيبُ مِنْهَا وَيَكْرَهُ أَنْ تَحْمِلَ مِنْهُ وَالرَّجُلُ تَكُونُ لَهُ الأَمَةُ فَيُصِيبُ مِنْهَا وَيَكْرَهُ أَنْ تَحْمِلَ مِنْهُ . قَالَ " فَلاَ عَلَيْكُمْ أَنْ لاَ تَفْعَلُوا ذَاكُمْ فَإِنَّمَا هُوَ الْقَدَرُ " . قَالَ ابْنُ عَوْنٍ فَحَدَّثْتُ بِهِ الْحَسَنَ فَقَالَ وَاللَّهِ لَكَأَنَّ هَذَا زَجْرٌ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, бизга Ибн Авн Муҳаммаддан, у Абдурраҳмон ибн Бишр ал-Ансорийдан ривоят қилди; (Ровий) деди: У ҳадисни (санад билан) қайтариб, ҳатто уни Абу Саид ал-Худрийга етказди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида азл зикр қилинди, у: «Бу нима (дегани)?» деди. Улар: «Киши(нинг) эмизадиган (бола эмизаётган) аёли бўлади, у ундан баҳраманд бўлади, аммо ундан ҳомиладор бўлишини ёқтирмайди; ва киши(нинг) чўриси бўлади, у ундан баҳраманд бўлади, аммо ундан ҳомиладор бўлишини ёқтирмайди» дедилар. У: «Буни қилмасангиз, сизларга (зарари) йўқ, чунки у фақат қадардир» деди. Ибн Авн деди: Мен буни ал-Ҳасанга айтдим, у: «Аллаҳга қасамки, гўё бу (азл) қайтариқ (ман)дек» деди.
وَحَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، قَالَ حَدَّثْتُ مُحَمَّدًا، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، بِحَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ بِشْرٍ - يَعْنِي حَدِيثَ الْعَزْلِ - فَقَالَ إِيَّاىَ حَدَّثَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرٍ، .
Ва менга Ҳажжож ибн аш-Шоир ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд Ибн Авндан ривоят қилди, у деди: Мен Муҳаммадга Иброҳимдан Абдурраҳмон ибн Бишрнинг ҳадисини — яъни азл ҳадисини — айтдим. У: «Буни менга Абдурраҳмон ибн Бишрнинг ўзи ривоят қилган» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ مَعْبَدِ، بْنِ سِيرِينَ قَالَ قُلْنَا لأَبِي سَعِيدٍ هَلْ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُ فِي الْعَزْلِ شَيْئًا قَالَ نَعَمْ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمَعْنَى حَدِيثِ ابْنِ عَوْنٍ إِلَى قَوْلِهِ " الْقَدَرُ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдул-Аъло ривоят қилди, бизга Ҳишом Муҳаммаддан, у Маъбад ибн Сириндан ривоят қилди, у деди: Биз Абу Саидга: «Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни азл ҳақида бирор нарса зикр қилганини эшитганмисан?» дедик. У: «Ҳа» деди. Ва у ҳадисни Ибн Авннинг ҳадиси маъносида, унинг «қадар» деган сўзигача нақл қилди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ الْقَوَارِيرِيُّ، وَأَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، قَالَ ابْنُ عَبْدَةَ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، عُبَيْدُ اللَّهِ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ قَزَعَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، الْخُدْرِيِّ قَالَ ذُكِرَ الْعَزْلُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " وَلِمَ يَفْعَلُ ذَلِكَ أَحَدُكُمْ - وَلَمْ يَقُلْ فَلاَ يَفْعَلْ ذَلِكَ أَحَدُكُمْ - فَإِنَّهُ لَيْسَتْ نَفْسٌ مَخْلُوقَةٌ إِلاَّ اللَّهُ خَالِقُهَا " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ал-Қаворирий ва Аҳмад ибн Абда ривоят қилди — Ибн Абда: хабар берди, деди, Убайдуллаҳ: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, деди — у Ибн Абу Нажиҳдан, у Мужоҳиддан, у Қазаъадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида азл зикр қилинди, у: «Нега бирингиз буни қилади? — ва ‹бирингиз буни қилмасин› демади — чунки яратилган бирор жон йўқки, Аллаҳ унинг Яратгувчиси бўлмасин» деди.
حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي مُعَاوِيَةُ، - يَعْنِي ابْنَ صَالِحٍ - عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي الْوَدَّاكِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، سَمِعَهُ يَقُولُ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْعَزْلِ فَقَالَ " مَا مِنْ كُلِّ الْمَاءِ يَكُونُ الْوَلَدُ وَإِذَا أَرَادَ اللَّهُ خَلْقَ شَىْءٍ لَمْ يَمْنَعْهُ شَىْءٌ " .
Менга Ҳорун ибн Саид ал-Айлий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Муовия — яъни ибн Солиҳ — Али ибн Абу Талҳадан, у Абул-Ваддокдан, у Абу Саид ал-Худрийдан хабар берди, у уни шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан азл ҳақида сўралди, у: «Бола бутун сув (уруғ)дан бўлавермайди; Аллаҳ бирор нарсани яратишни хоҳласа, уни ҳеч нарса тўса олмайди» деди.
حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ الْمُنْذِرِ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، أَخْبَرَنِي عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَلْحَةَ الْهَاشِمِيُّ، عَنْ أَبِي الْوَدَّاكِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ .
Менга Аҳмад ибн ал-Мунзир ал-Басрий ривоят қилди, бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, бизга Муовия ривоят қилди, менга Али ибн Абу Талҳа ал-Ҳошимий Абул-Ваддокдан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан унга ўхшаш хабар берди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، أَخْبَرَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ لِي جَارِيَةً هِيَ خَادِمُنَا وَسَانِيَتُنَا وَأَنَا أَطُوفُ عَلَيْهَا وَأَنَا أَكْرَهُ أَنْ تَحْمِلَ . فَقَالَ " اعْزِلْ عَنْهَا إِنْ شِئْتَ فَإِنَّهُ سَيَأْتِيهَا مَا قُدِّرَ لَهَا " . فَلَبِثَ الرَّجُلُ ثُمَّ أَتَاهُ فَقَالَ إِنَّ الْجَارِيَةَ قَدْ حَبِلَتْ . فَقَالَ " قَدْ أَخْبَرْتُكَ أَنَّهُ سَيَأْتِيهَا مَا قُدِّرَ لَهَا " .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр Жобирдан хабар бердики, бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Менинг бир чўрим бор, у бизнинг хизматкоримиз ва сув ташувчимиздир; мен унга яқинлик қиламан, аммо ҳомиладор бўлишини ёқтирмайман» деди. У: «Агар хоҳласанг, ундан азл қил; чунки унга тақдир қилинган нарса барибир келади» деди. Киши бир муддат (кутиб) турди, сўнг унга келиб: «Чўри ҳомиладор бўлиб қолди» деди. У: «Мен сенга унга тақдир қилинган нарса барибир келади, деб айтган эдим-ку» деди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَمْرٍو الأَشْعَثِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ عِيَاضٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ عِنْدِي جَارِيَةً لِي وَأَنَا أَعْزِلُ عَنْهَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ ذَلِكَ لَنْ يَمْنَعَ شَيْئًا أَرَادَهُ اللَّهُ " . قَالَ فَجَاءَ الرَّجُلُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الْجَارِيَةَ الَّتِي كُنْتُ ذَكَرْتُهَا لَكَ حَمَلَتْ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَنَا عَبْدُ اللَّهِ وَرَسُولُهُ" .
Бизга Саид ибн Амр ал-Ашъасий ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна Саид ибн Ҳассондан, у Урва ибн Иёздан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Менда бир чўрим бор, мен ундан азл қиламан» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта бу Аллаҳ хоҳлаган бирор нарсани тўса олмайди» деди. (Ровий) деди: Сўнг ўша киши келиб: «Ё Расулуллаҳ, мен сенга зикр қилган чўри ҳомиладор бўлиб қолди» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен Аллаҳнинг бандаси ва Расулиман» деди.
وَحَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ حَسَّانَ، قَاصُّ أَهْلِ مَكَّةَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ عِيَاضِ بْنِ عَدِيِّ بْنِ الْخِيَارِ النَّوْفَلِيُّ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ، اللَّهِ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَى حَدِيثِ سُفْيَانَ .
Ва бизга Ҳажжож ибн аш-Шоир ривоят қилди, бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, бизга Макка аҳлининг қиссахони Саид ибн Ҳассон ривоят қилди, менга Урва ибн Иёз ибн Ади ибн ал-Хиёр ан-Навфалий Жобир ибн Абдуллаҳдан хабар берди, у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди — Суфённинг ҳадиси маъносида.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنَّا نَعْزِلُ وَالْقُرْآنُ يَنْزِلُ . زَادَ إِسْحَاقُ قَالَ سُفْيَانُ لَوْ كَانَ شَيْئًا يُنْهَى عَنْهُ لَنَهَانَا عَنْهُ الْقُرْآنُ
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — Ишоқ: хабар берди, деди, Абу Бакр: бизга Суфён ривоят қилди, деди — у Амрдан, у Атодан, у Жобирдан (ривоят қилди), у деди: Биз азл қилардик, Қуръан (эса) нозил бўлаётган эди. Ишоқ (шуни) қўшди: Суфён: «Агар у қайтариладиган (ман қилинадиган) нарса бўлганида, Қуръан бизни ундан қайтарган бўларди» деди.
وَحَدَّثَنِي سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، حَدَّثَنَا مَعْقِلٌ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرًا، يَقُولُ لَقَدْ كُنَّا نَعْزِلُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Ва менга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, бизга ал-Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, бизга Маъқил Атодан ривоят қилди, у деди: Мен Жобирни шундай деяётганини эшитдим: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида азл қилардик.
وَحَدَّثَنِي أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - يَعْنِي ابْنَ هِشَامٍ - حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنَّا نَعْزِلُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَلَغَ ذَلِكَ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَنْهَنَا .
Ва менга Абу Ғассон ал-Мисмаъий ривоят қилди, бизга Муоз — яъни ибн Ҳишом — ривоят қилди, менга отам Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди, у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида азл қилардик; бу Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етди, у бизни қайтармади.